Prodrla sam danas rukom unutar svoje glave
i iščupala misao iz nje.
Tresnula sam ju na stol, pogledala kako leži u lokvi krvi i željela znati
odgovor, vikala na nju jer mi je svega bilo dosta:
Sad reci, što nije u redu?!? Zašto ideš protiv mene?
Sa mnom je sve u redu...
reče mi ona
...srce... srce iščupaj, pa njega pitaj.
ono uvijek... i-ide po... svom...
I zamrla je moja misao, kao u slowmotionu.
I krv njena ostala je crno bijela, a meni su usta postala suha.
Jedno od nas morat će umrijeti.
Ili moje srce...ili ja.
Post je objavljen 21.01.2007. u 15:13 sati.