Da, apsolutno jedan od najgorih dana u mome životu, a još jednom napominjem, vidio sam rat!
Prvo, sve je počelo time što sam saznao da mi čovjek, za kojeg sam radio jednu predstavu, ime neću spominjati koliko god mi se ta ideja činila primamljivom, rame uz rame sa onom o pokretanju tužbe, koji mi je, kako je on rekao sam, prije nesto manje od mjesec dana uplatio honorar za istu tu predstavu, ipak to nije napravio. ON JE TO PREVIDIO! PREVIDIO ME A SVI OSTALI SU DOBILI HONORARE! Shock kakav se rijetko kada dogadja pogotovo ako je u pitanju egzistencija a ne nekakvi hirovi za koje mi je potrebna lova.
Zatim, scena u knjižari, kada mi je trebalo 10min (a to je zbog prijašnjeg shocka) da objasnim da mi treba MAPA za fascikle. A baba kao ne kuži o čemu se radi pa me jebe u mozak. Ovo je tijek razgovora:
- Dobar dan. Treba mi... emmm, hm, ne mogu se sjetiti kako se to zove. Znate, ono za one male, providne fascikle sa onim metalnim u sredini što se može razmaknuti da se ti čudni fascikli stave.
- Ne znam na što mislite.
- Hm... to je ono kao.... Uf, dajte pogledajte, onaj dečko vani to ima!
- Koji dečko?
- Otišao je... Joj, pa kak ne znate šta mislim... Pa to je ono... - I skužim da to kaj ja tražim stoji iza babe.
- Eto, to vama iza leđa.
- Aaaa, MAPA!
- Daaaa!!!
- Pa što niste rekli?! Izvolite, 13kn.
Mislim si, jebi si mater!
Dalje, išao sam tamo kod Lovačkog roga u onu prodavnicu čajeva jer mi je frendica preporucila neke čajeve za koncentraciju i opuštanje. Joj, zaboravio sam reći da čitav odvratni dan počinje tako što nisam cijelu noć spavao. I tako, objasnim ženi šta hoću i da hoću deset deka tog za opuštanje i deset deka tog za koncentraciju, važe ona to, stavlja mi u vrećice, ja komentiram kak lijepo miriši, okrenem se, gledam kroz prozor i čujem ženu kako mi suptilno kaže :
- 91 kuna.
Apsolutno zatajenje živčanog i mentalnog sklopa. Nesvjestan svojih pokreta gledam sebe kako ženi dajem 100 kuna, primam ostatak i izlazim uz lijepi pozdrav van, a to nisam htio napraviti. Pu jebem ti, 91 kuna 20 deka čaja... Koji je meni kurac??? Ali to je to, kada sve krene loše, tako se i nastavi. I naravno da se nastavi.
Trčao sam da stignem na vlak za Sesvete, da odem kod doktorice. NO, kod nje je bilo jedno 18 000 polumrtvih penzića koji su se derali jedni na druge i prepirali se oko toga ko je bolesniji i kome koji recept treba i ko je na redu. Nisam imao snage za tu epizodu, pa reko, idem kod zubarice (plomba mi je ispala). Da ne duljim, brusila mi je zub onom konjskom brusilicom od koje ti se mozak trese a zub boli kao da ti netko zabija čavle u desne. No, injekciju mi ne da. Kao, nema potrebe jer kratko traje. Čovječe, skinula mi je bar 5 godina života. I s obzirom kako je cijeli dan isao brzo sam pobjegao kući, usput upao u jarak na groblju, i očekivao neku pizdariju doma, tipa da mi je plin iscurio i da mi se stan zapalio, ili da sam pokraden ili nešto još groznije. Ali, ima vremena, dug je dan, tek je 16:30. A ja privlačim nesreću. Koma...
Post je objavljen 16.01.2007. u 16:14 sati.