Marketing
Lančana reakcija se nastavlja...
Dakle, zahvaljujući Big Blue dobila sam zadatak, koji se kao dobroćudni virus ovih dana širi blogosferom, da o sebi kažem "pet stvari koje niste znali o meni"… S obzirom da nisam baš dobra u samoanalizi (u samokritici sam jako dobra, ali neću sad baš ružne stvari pisati o sebi…) nije mi bio nimalo lagan zadatak.
No, pa da krenemo od br. 1:
1) po pričama moje majke, progovorila sam prilično rano, a prohodala prilično kasno, što je odraz i mojih glavnih karakteristika kroz život – užitak mi predstavljaju zanimljivi razgovori (ne moraju biti smisleni i dubokoumni) i pričice uz čašicu vina, udobno zavaljena u fotelju… Da, khm, čašica vina je pri tome jako bitna karika… ,
2) kad mi se plače, ne mogu sakriti suze niti se suzdržati da ne plačem. Kad to žele, suze same klize niz moje lice naočigled mase ljudi koja bi se u tom trenu eventualno nalazila oko mene. Ne mogu ih kontrolirati, niti zaustaviti, a niti one biraju mjesto ili vrijeme da kliznu niz lice. Jedini razlog mojim suzama je nepravda. U bilo kojem obliku. Bilo ona realna, svakodnevna, stvarna, bilo ona u filmovima, u dokumentarcima, u ljudskim pričama… ,
3) prilično sam flegmatična prema životu, netko bi rekao – neozbiljna, a ja kažem - nonšalantna. Glavni moto mi je: "Lako ću…", a ako vidim da baš i neće biti lako, onda imam rezervni moto: "Ma već ću ja to nekako…",
4) i dalje ponekad kažem (i lažem) da imam 29… ne znam zašto, "izleti" samo od sebe…,
5) u nezanimljivom razgovoru (tu ne spadaju oni pod br. 1) često odlutam u mislima (znam, jako nepristojno), isključim se iz razgovora i pustim sugovornika da melje o čemu li već melje. Kad se opet vratim u zbilju, samo kažem: "A je l'?", i ponovim njegove zadnje dvije, tri riječi i dodam na kraju upitnik, a to je obično dovoljno da sugovornik na to iznese jednu kratku verziju dotadašnjeg monologa tako da ja uspješno pohvatam sve bitne konce… Ali, to nikad, nikad, nikad, ne koristim u razgovorima s prijateljima… Razgovori s prijateljima spadaju pod razgovore opisane pod br. 1 !
U početku se nisam nikako mogla sjetiti tih 5 stvari o kojima bih pisala, a sad kad sam počela, ne bih stala… No, pet je pet, držimo se pravila, a ja prenosim zadatak na sljedeću petorku, a to su:
stereokemija
galadlier
leni
Tedica
plava mala
I još jedna mala napomenica, danas mi je godišnjica bloganja… Tog 10.01.2006.g. kad sam počela pisati blog, mislila sam da me nitko nikada neće komentirati i da nitko nikada neće navratiti do mene, a kamoli se ovamo vraćati… 
Hvala svima, dragi moji blogeri i blogerice…
Post je objavljen 10.01.2007. u 08:01 sati.