Marketing
osjecah se kao da odlazim u zatvor
bila je ponoc i 22
a ja san koracala svojon ulicon s naprtnjacon na ledima
i torbon oko vrata
jedino sto san mogla cuti su bile moje potpetice
hodala san polako, ogledavajuci se o parkirana auta sa strane....
stajala san onako bosa ispri njega, s crvenon kapon ,zelenim naocalama
pogledavah se u ogledalo svako malo
za mi je sto razocarah nju...
al za ostalo mi nije za...
....
krenuh onako vesela
puno samopouzdanja i optimizma...
na ono sto se dogodilo nisan tila ni razmisljat
cemu?
da jesan
ne bi mi bilo onako kako je bilo
brinila bi se previse...i ne bi mogla uzivat
suocih se hrabro
prvi put u okrsaju s njim nisan ni suzu pustila
da su mi uzeli ovo na cemu sada pisen...
ustinu bih poludila....
jer ovo je moj zivot...
nemoj te se pouzdavat u mene
jucer svatih da san sve osobe koje mi jesu drage il su bile drage, iznevjerila...
i to boli....
jeste znali da se u tramvaju griju stolice?ja ne....
ispekla mi se guza sinoc 
Post je objavljen 07.01.2007. u 15:14 sati.