Moram vam se prije svega pohvaliti da sam ušla super u Novu godinu. No, to ste već saznali iz prošlog posta. Idem dalje. Ja nikad ne stajem. Naravno! Dobro, u nekim stvarima nekad i odustanem, ali manje više kad ja nešto odlučim onda je to tako. Imam taj neki, kako da se izrazim, pozitivni inat. Ali njemu treba jako dugo da proradi. Ponekad i previše dugo. Govorim naravno iz iskustva. Ponekad samo na kratku proradi na treningu i tada branim ko luda, a onda mi se jednostavno jedno vrijeme ništa neda i branim ko zadnji papak. A k tome pridonose i moji roditelji dragi. Naime, oni pokušavaju “probudit” taj inat tako da mi stalno nešto kvocaju. Kako ona može, daj se ti protudi. Stalo neke zamjerke. Mene to živcira. Meni to nije motivacija. Mene samo to pogađa i dođe mi da odustanem. Pošaljem sve u k i odem iz rukometa. Ako išta mrzim, mrzim kvocanje. La-la-la, pa šta ti nisi na golu? Mama mi je bila golman, ali tada rukomet i sada, ono, pliz. Ma neću se sikirat. Vratimo se na taj moj inat. Npr.ja sam proplivala iz inata. Inače sam lav po horoskopu i poprilično mi se opis horoskopa slaže s mojom osobnošću. Ne volim kad je netko bolji od mene i tak te gluposti zanimljive. I tako je jedna curica na Korani dok sam bila mala rekla:”Gle, naučila sam plivazi.” A ja ni pet ni šest, pljus u vodu, i pogađate? Da, počela sam plivati! Ha da... ne može netko bit bolji od mene. Vlastitom odlučnošću sam naučila vozit bike. Baku sam cijelo popodne davile da me drži, a onda je ona odustala, jer više jednostavno nije mogla. I nakon pol sata vičem ja baki:”vidi baka, mogu sama!” Pa da čovjek poludi. Sad dolazimo na bit naslova u biti. U Novu sam ušla s jednom odlukom, a to je da mora, skinuti barem 5 kila. Nisam inače King-Kong, ali nisam ni Twigy. Ali jednostavno sam si rekla, moram, ih skinut i to je to. Počela sam prije 5 dana. Nisam još išla na vagu, ali mislim da sam skinula za sada oko 2 kg, a možda i više. Vagat ću se sljedeći vikend. Pa ću javit jel bilo uspješno štogod. Jučer sam ostala čvrsta. Naime na UN dijeti sam. To vam je ona sa proteinskim danima, voćnim i pizde materine. Jučer je bio voćni dan. Glad me uhvatila navećer. A dragi mi je nudio, pazite sad-pizzu! I ostala sam karakter, nisam pojela. Mislila sam da neću izržat i da ću je pojest, ali nisam. Heh, i tako sam ponosna na sebe. Konačno sam nešto čvrsto odlučila. Sad bi moja mama rekla:”Pa onda odluči više počet branit.” He-he, nije ni to tako lako. Samo mi malo poticaja treba.. Eto, javim vam rezltat dijete... neću biti svih 90 dana na dijeti jer bi izgledala ko suhi list nakon toga, a to ne želim. Mrzim mršavice.. Kiss svima!
Post je objavljen 07.01.2007. u 15:47 sati.