U nutrini sebe osjećam težinu…
Iako…
Sinoć sam je otkrila…i osjetila sam neizmjernu toplinu…sigurnost…blagost…iz kojih sam uspila pročitat da vrijedim…
A danas…
A sad …opet je teško…ne volim se…volim nju…i znam da je ona dio mene…ali koliko ja vrijedim…
Zasrala sam opet…i cujem glas koji mi govori ne brini..sve se da ispravit…
Ali zasrala sam…
I ne mogu se mirit sa činjenicom da se uvik vračam unazad…i ponovno i ponovno treba da prolazim istu stazu…iako…mozda za novu stazu hrabrosti nemam…a na mjestu da stojim ne mogu…i mozda je zato lakse vracati se stalno unazad i stvarati iluziju o pomicanju…
Al eto sad …i ako je istina da je hrabrost ta koja mi nedostaje…pari da ce se sad pojavit ta hrabrost…vraga oce…
A nju jos uvijek osjećam na leđima…i sjećam se štapića koji mi je udijelila…da mogu ciniti cuda…
A ja ga ne znam upotrijebit…stoji neiskorišten…čeka…i sinoć sam se na trenutak poplašila…kada sam osjetila da štapić stoji neiskorištenog potencijala…osjetila sam da ga nisam vrijedna…i moj strah ju je pretvorio iz prekrasne vile topline, ljubavi i sunca u vilu straha i tame…ali…maštom sam se vratila u stvarnost…i skužila da me ona ipak prije svega voli…
Obećala mi je da će me poučiti kako da koristim štap…a hebi…ga…ja vec danas zapela…na najobičnijoj gluposti…na kojoj sam već toliko godina…nepomična….ili pomična u mjestu…ma kako bilo…
I ja ocu da čuda radim…i ja ocu da crtam ljudima osmijeh na licu sa svojim štapićem…yeah right…
Ma šta yeah right…ja virujem da cu nac tu snagu…i zelim da mi pokaze snagu…zelim da me pouci korištenju štapića…zelim da me poući da imam pravo na zelje…da imam pravo na maštu…na maštu koja ce me vratit u stvarnost…
Ma k vragu…plaće mi se…zašto nisam toliko jaka da napokon dovedem u stvarnost cinjenicu da se mogu naći na bilo kojoj točki puta koji odaberem…zašto je ne zelim ćuti…zašto mi je draže samosažalijevanje…zasto je tesko prihvatiti njenu ljubav…zasto ju je tesko prihvatiti kao dio sebe…kao sebe…
A ma dugo me bilo nije..a blog nekako ne želim ugasit...sve nekako mislim..vratit ću se...i evo me...pa makar i na trenutak...hvala vam koji ste svratili i ostavili trag za sobom...posjetila sam vas već i prije...al ovih dana cu i ja ostavit trag za sobom...*
Post je objavljen 06.01.2007. u 01:33 sati.