Marketing
Round and round, here we go again, same old thing, same old end...
Hm...
Evo mene...
Opet novi blog... Ovaj put nema nikakvog posebnog značenja...
Svi se hvale s super provodom na novoj godini... Hm... Evo, ja ću promijenit tu monotomiju...
Meni je bilo jebeno dosadno... Bila sam na trgu... Obečala sam frednici da ću ić s njom i tako sam zajebala stvar...
Nije da sam iznenađena... Ionako ne volim te glupe dočeke... Meni je to samo jedan dan u nizu... Nije 1.1. 2007... meni je bio 32.12.2006. ili 1.13.2006... Znam da je glupo ali jebiga, što ćeš... Takav je život...
Prestala sam izlazit u Ziher... Nije mi se više ništa dalo... razlog je taj što mi je potpuno pukao film...
Nije me uhvatila depra nego sam shvatila da je vrlo malo onih prijatelja kojima je fakat stalo do tebe...
Shvatila sam da osobe koje sam smatrala najboljim frendovima ne postoje... Nikada neće biti tu za mene, neće imati vremena saslušati me i neće biti tu kada će mi trebati brisati krv sa dubokih rana...
Trenutno me puno stvari mući ali ne znam koga bih nazvala da mu ili joj to sve kažem...
Ne mogu se nikome povjeriti... Moj najveći strah je biti zaboravljena... I ostvario se...
Zaboravljena sam... Potpuno zaboravljena... Nestala sam iz misli drugih...
Hm... Kažu da biti zaboravljen je gore id smrti... :(
Uglavnom: pozdravljam par osoba: Andreu, ines, Šojaticu, Malkočicu, Ivanu, Čohana, Adriana (lik iz mog razreda), Veku i Loru...
Post je objavljen 03.01.2007. u 15:44 sati.