Večeras sam ciničan, ironičan i mračan
I nije mi sve po volji
Večeras mi nedaju što sam zaslužio
I gunđam ko starac kad ga boli
Večeras sam razmaženo derište
No obavio sam što se mora
Večeras sam opet glumio sobara
Uz miris urina i rasvjetu s bora
Večeras sam razočaran, tužan i jadan
Jer sam shvatio neke stvari
Večeras nema slobode u radu
Nema poštovanja u njihovoj glavi
Večeras se okreću dlake kako im paše
I nema grižnje savjesti zbog tog
Večeras su grizli, vrijeđali i spuštali
I nije im stalo do mišljenja mog
Večeras ne vrijedim, jer ne radim
I nemam plaću, nit auto nit stan
Večeras nemam pravo željeti
Zato s njima ne želim novi dan
Post je objavljen 26.12.2006. u 00:35 sati.