Berešit 44:18-47:27
B''H
Rišon
(poglavlje 44)
1 I zapovijedi Josef čovjeku što upravljaše kućom njegovom govoreći: Naspi ovim ljudima u vreće žita koliko mogu ponijeti, i svakome u vreću metni odozgo novce njegove. 2 I čašu moju, čašu srebrnu, metni najmlađem u vreću odozgo i novce za njegovo žito. I učini kako mu Josef reče. 3 A ujutro kad svanu, otpustiše ljude s magarcima njihovim. 4 A kad izađoše iz mjesta i još ne bijahu daleko, reče Josef čovjeku što upravljaše kućom njegovom: Ustani, idi brzo za onim ljudima, i kad ih stigneš reci im: Zašto vraćate zlo za dobro? 5 Nije li to čaša iz koje pije moj gospodar? I neće li po njoj zasigurno spoznati kakvi ste? Zlo ste radili što ste to učinili. 6 I on ih stiže, i reče im tako. 7 A oni mu rekoše: Zašto govoriš, gospodaru, takve riječi? Sačuvaj Bože da sluge tvoje učine takvo što! 8 Evo smo ti donijeli natrag iz zemlje kaananske novce koje nađosmo odozgo u vrećama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuće gospodara tvog srebro ili zlato? 9 U kog se između sluga tvojih nađe, onaj neka pogine, i svrh toga mi ćemo biti robovi gospodaru mom. 10 A on reče: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nađe, onaj da mi bude rob, a vi ostali nećete biti krivi. 11 I brže poskidaše svi na zemlju vreće svoje, i odvezaše svaki svoju vreću. 12 A on stade tražiti počevši od najstarijeg, i kad dođe na najmlađeg, nađe se čaša u vreći Benjaminovoj. 13 Tada razdriješe haljine svoje, i natovarivši svaki svoj tovar na svog magarca vratiše se u grad. 14 I dođe Juda s braćom svojom Josefu u kuću, dok on još bješe kod kuće, i padoše pred njim na zemlju. 15 A Josef im reče: Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovjek kao što sam ja može zasigurno doznati? 16 Tada reče Jehuda: Šta da ti kažemo, gospodaru? Šta da govorimo? Kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zločinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla čaša. 17 A Josef reče: Bože sačuvaj! Neću ja to; u koga se našla čaša on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svom. 18 Ali Jehuda pristupiv k njemu reče: Čuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svom, i neka se gnjev tvoj ne razjari na slugu tvog, jer si ti kao sam Faraon. 19 Gospodar moj zapita sluge svoje govoreći: Imate li oca ili brata? 20 A mi rekosmo gospodaru svom: Imamo starog oca i brata najmlađeg, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od majke svoje, i otac ga pazi. 21 A ti reče slugama svojim: Dovedite mi ga da vidim svojim očima. 22 I rekosmo gospodaru svom: Neće moći dijete ostaviti oca svog; da ostavi oca svog, odmah će otac umrijeti. 23 A ti reče slugama svojim: Ako ne dođe brat vaš najmlađi, nećete vidjeti lice moje. 24 A kad se vratismo k sluzi tvom a ocu mom, kazasmo mu riječi gospodara mog. 25 Poslije reče nam otac: Idite opet, kupite nam hrane. 26 A mi rekosmo: Ne možemo ići, osim ako bude brat naš najmlađi s nama, onda ćemo ići, jer ne možemo vidjeti lica onog čovjeka, ako ne bude s nama brat naš najmlađi. 27 A sluga tvoj, otac moj, reče nam: Znate da mi je žena rodila dva sina. 28 I jedan od njih otide od mene, i rekoh: Zasigurno ga je raskinula divlja zviejr; i do sada ga ne vidjeh. 29 Ako i ovog odvedete od mene i zadesi ga kakvo zlo, svalit ćete me starog u grob s tugom. 30 Pa sada da otidem k sluzi tvom, ocu svom, a ovo dijete da ne bude s nama, kako je duša onog vezana za dušu ovog,
Šeni
31 Umrijet će kad vidi da nema djeteta, te će sluge tvoje svaliti starog slugu tvog, a oca svog, s tugom u grob. 32 A tvoj je sluga jamčio za dijete ocu svom rekavši: Ako ti ga ne dovedem natrag, da sam kriv ocu svom do vijeka. 33 Zato neka sluga tvoj ostane umjesto djeteta, da bude rob gospodaru mom, a dijete neka ide s braćom svojom. 34 Jer kako bih se vratio k ocu svom bez djeteta, da gledam jade koji bi mi oca zadesili?
(poglavlje 45)
1 Tada Josef ne mogući se uzdržati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: Izađite svi van. Tako ne osta nitko kod njega kad se Josef pokaza braći svojoj. 2 Pa briznu plakati tako da čuše Egipćani, ču i dom Faraonov. 3 I reče Josef braći svojoj: Ja sam Josef; je li mi otac još u životu? Ali mu braća ne mogahu odgovoriti, jer se prepadoše od njega. 4 A Josef reče braći svojoj: Pristupite bliže k meni. I pristupiše; a on reče ja sam Josef brat vaš, kog u Egipat. 5 A sada nemojte žaliti niti se kajati što ste me prodali ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi života vašeg. 6 Jer je već dvije godine dana glad u zemlji, a bit će još pet godina, gdje neće biti ni oranja ni žetve. 7 A Bog me posla pred vama, da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim.
Šliši
8 I tako niste me vi otpravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i starješinom nad svom zemljom egipatskom. 9 Vratite se brže k ocu mom i kažite mu: Ovako veli sin tvoj Josef: Bog me je postavio gospodarem svemu Egiptu, dođi k meni, nemoj oklijevati. 10 Sjedit ćeš u zemlji Gošen i bit ćeš blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i što je god tvoje. 11 I ja ću te hraniti ondje, jer će još pet godina biti glad, da ne pogineš od gladi ti i dom tvoj i što je god tvoje. 12 A eto vidite očima svojim, i brat moj Benjamin svojim očima, da vam ja iz usta govorim. 13 Kažite ocu mom svu slavu moju u Egiptu i što ste god vidjeli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog. 14 Tada pade oko vrata Benjaminu bratu svom i plaka. I Benjamin plaka o vratu njegovom. 15 I izljubi svu braću svoju i isplaka se nad njima. Potom se braća njegova razgovarahu s njim. 16 I ču se glas u kući Faraonovoj, i rekoše: Dođoše braća Josefu. I milo bi Faraonu i slugama njegovim; 17 I reče Faraon Josefu: Kaži braći svojoj: Ovako učinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju kaanansku, 18 Pa uzmite oca svog i djecu svoju, i dođite k meni, i dat ću vam najbolje što ima u zemlji Egipatskoj, i jest ćete najbolje obilje ove zemlje. 19 A ti im zapovijedi: Ovako učinite: uzmite sa sobom iz zemlje Egipatske kola za djecu svoju i za žene svoje, i povedite oca svog i dođite ovamo; 20 A na pokućstvo svoje ne gledajte, jer šta ima najbolje u svoj zemlji Egipatskoj vaše je. 21 I sinovi Israelovi učiniše tako; i Josef im dade kola po zapovijesti Faraonovoj; dade im i brašnjenice na put. 22 I svakome dade po dvije haljine, a Benjaminu dade tristo srebrnjaka i petore haljine. 23 A ocu svom posla još deset magaraca natovarenih najljepšim stvarima što ima u Egiptu, i deset magarica natovarenih žita i kruha i jestiva ocu na put. 24 Tako otpravi braću svoju, i pođoše; i reče im: Nemojte se koriti putem. 25 Tako se vratiše iz Egipta, i dođoše u zemlju kaanansku k Jaakovu ocu svom. 26 I javiše mu i rekoše: Još je živ Josef, i zapovijeda nad svom zemljom Egipatskom. A u njemu se srce promijeni, jer im ne vjerovaše. 27 Ali kad mu kazaše sve riječi Josefove, koje im je Josef rekao, i vidje kola, koja posla Josef po oca, tada oživje duh Jaakova oca njihovog;
Revi'i
28 I reče Israel: Dosta mi je što je još živ sin moj Josef; idem ga vidjeti dokle nisam umro.
(poglavlje 46)
1 Tada pođe Israel sa svim šta imaše, i došav u Beer-ševu prinese žrtvu Bogu oca svog Jichaka. 2 I Bog reče Israelu noću u utvari: Jaakove! Jaakove! A on odgovori: Evo me. 3 I Bog mu reče: Ja sam Bog, Bog oca tvog; ne boj se otići u Egipat; jer ću ondje načiniti od tebe narod velik. 4 Ja ću ići s tobom u Egipat, i ja ću te odvesti onamo, i Josef će metnuti ruku svoju na oči tvoje. 5 I pođe Jaakov od Beer-ševe; i sinovi Israelovi postaviše Jaakova, oca svog i djecu svoju i žene svoje na kola koja posla Faraon po nj. 6 I uzeše stoku svoju i blago svoje što bijahu stekli u zemlji kaananskoj; i dođoše u Egipat Jaakov i sva porodica njegova. 7 Sinove svoje i sinove sinova svojih, kćeri svoje i kćeri sinova svojih, i svu porodicu svoju dovede sa sobom u Egipat.
Hamiši
8 A ovo su imena djece Israelove što dođoše u Egipat: Jaakov i sinovi njegovi. Prvenac Jaakovljev Reuven; 9 I sinovi Reuvenovi: Hanoh, Palu, Hezron i Karmi. 10 A sinovi Šimonovi: Jemuel, Jamin, Ohad, Jahin, Zohar i Šaul, sin jedne Kaananejke. 11 Sinovi Levijevi: Geršon, Kehat i Merari. 12 Sinovi Jehudini: Er, Onan, Šela, Perec i Zera; a umrli bijahu Er i Onan u zemlji kaananskoj, ali bijahu sinovi Perecovi Hezron i Hamul. 13 Sinovi Jisaharovi: Tola, Puva, Ijov, i Šimron. 14 Sinovi Zevulunovi: Sered, Elon, i Jahleel.
15 To su sinovi Leini, koje rodi Jaakovu u Padan-Aramu, i još Dina kći njegova. Svega duša, sinova njegovih i kćeri njegovih bješe trideset i tri. 16 Sinovi Gadovi: Zifion, Hagi, Šuni, Ezbon, Eri, Arodi i Areli. 17 Sinovi Ašerovi: Imna, Išva, Išvi i Bria, i sestra njihova Sera. A sinovi Brijini Heber i Malkiel. 18 To su sinovi Zilpe, koju dade Lavan Lei kćeri svojoj, i ona ih rodi Jaakovu, šesnaest duša. 19 A sinovi Rahel žene Jaakovljeve: Josef i Benjamin. 20 A Josefu se rodiše u Egiptu od Asenat, kćeri Potifera namjesnik Ona: Menaše i Efraim. 21 A sinovi Benjaminovi: Bela, Beher, Ašbel, Gera, Naaman, Ehi, Roš, Mupim, Hupim i Ard. 22 To su sinovi Rahel što se rodiše Jaakovu, svega četrnaest duša. 23 I sin Danov: Hušim. 24 A sinovi Neftalijevi: Jahzeel, Guni, Jezer i Šilem. 25 To su sinovi Bilhe, koju dade Lavan Rahel kćeri svojoj i ona ih rodi Jaakovu; svega sedam duša. 26 A svega duša što dođoše s Jaakovom u Egipt, a izađoše od bedara njegovih, osim žena sinova Jaakovljevih, svega duša bješe šezdeset i šest. 27 I dva sina Josefova koji mu se rodiše u Egiptu; svega dakle duša doma Jaakovljevog, što dođoše u Egipt, beše sedamdeset.
Šiši
28 I posla Jehudu pred sobom k Josefu, da ga upravi u Gošen. I dođoše u zemlju Gošen. 29 A Josef upreže kola svoja, i izađe u susret Israelu ocu svom u Gošen; i kad ga vidje Jaakov, pade mu oko vrata, i plaka dugo o vratu njegovom. 30 I reče Israel Josefu: Umrijet ću sada, pošto sam ti vidio lice, da si još živ. 31 A Josef reče braći svojoj i domu oca svog: Idem javiti Faraonu; ali ću mu reći: Braća moja i dom oca mog iz zemlje kaananske dođoše k meni; 32 A ti su ljudi pastiri i uvijek su se bavili oko stoke, i dovedoše ovce svoje i goveda svoja i što god imaju. 33 A kad vas Faraon dozove, reći će vam: Kakvim se poslom bavite? 34 A vi kažite: Pastiri su bile sluge tvoje od mladosti, i mi i stari naši; da biste ostali u zemlji Gošen; jer su Egipćanima svi pastiri nečisti.
(poglavlje 47)
1 I otišavši Josef javi Faraonu i reče: Otac moj i braća moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dođoše iz zemlje kaananske, i evo ih u zemlji Gošen. 2 I uzevši nekolicinu braće svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona. 3 A Faraon reče braći njegovoj: Čime se bavite? A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari. 4 Još rekoše Faraonu: Dođosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji kaananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji Gošen sluge tvoje. 5 A Faraon reče Josefu: Otac tvoj i braća tvoja dođoše k tebi; 6 U tvojoj je vlasti zemlja Egipatska; na najboljem mjestu u ovoj zemlji naseli oca svog i braću svoju, neka žive u zemlji Gošen; i ako koje znaš između njih da su sposobni ljudi, postavi ih nad mojom stokom. 7 Poslije dovede Josef i Jaakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jaakov Faraona. 8 A Faraon reče Jaakovu: Koliko je dana godina tvog života? 9 Odgovori Jaakov Faraonu: Dana godina mog boravka je sto i trideset godina. Malo je dana života mog i bijedni su bili, i ne dosižu dane života otaca mojih, u dane njihovog boravka. 10 I blagoslovi Jaakov Faraona i otiđe od Faraona.
Švi'i
11 A Josef naseli oca svog i braću svoju, i dade im dobro u zemlji Egiptskoj na najboljem mjestu te zemlje, u zemlji Ramses, kao što zapovijedi Faraon. 12 I hranjaše Josef kruhom oca svog i braću svoju i sav dom oca svog do najmanjeg. 13 Ali nesta kruha u svoj zemlji, jer glad bijaše vrlo velika, i iscrpi se zemlja Egiptska i zemlja kaananska od gladi. 14 I pokupi Josef sve novce što se nalažahu po zemlji Egipatskoj i po zemlji kaananskoj za žito, koje kupovahu, i donese novce u kuću Faraonovu. 15 A kad nesta novca u zemlji Egipatskoj i u zemlji kaananskoj, stadoše svi Egipćani dolaziti k Josefu govoreći: Daj nam kruha; zašto da umremo pred tobom, pošto je novac potrošen? 16 A Josef im reče: Dajte stoku svoju, pa ću vam dati kruha za stoku, kad je nestalo novca. 17 I dovođahu stoku svoju k Josefu, i Josef im davaše kruha za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu kruhom za svu stoku njihovu. 18 A kad prođe ona godina, dođoše k njemu i druge godine govoreći: Ne možemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u našeg je gospodara; i nije ostalo ništa da donesemo gospodaru svom osim tjelesa naših i njiva naših. 19 Zašto da umremo na tvoje oči? Evo i nas i naših njiva; kupi nas i njive naše za kruh, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti. 20 Tako pokupova Josef Faraonu sve njive u Egiptu, jer Egipćani prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha među njima. I zemlja posta Faraonova. 21 A narod preseli u gradove od jednog kraja Egipta do drugog. 22 Samo ne kupi svećeničke njive; jer Faraon odredi dio svećenicima, i hranjahu se od svog dijela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva. 23 A Josef reče narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam sjeme, pa zasijte njive. 24 A što bude roda, dat ćete petinu Faraonu, a četiri dijela neka budu vama za sjeme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kućama vašim i za hranu djeci vašoj. 25 A oni rekoše: Ti si nam život sačuvao; neka nađemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu. 26 I postavi Josef zakon do današnjeg dana za njive Egipatske da se daje peto Faraonu; samo njive svećeničke ne postaše Faraonove. 27 A djeca Israelova življahu u zemlji Egiptskoj u zemlji Gošen, i stekoše imetak, i biše plodni i namnožiše se vrlo.
Post je objavljen 24.12.2006. u 21:44 sati.