Marketing
Zimska šema
E, kako će sad netko doć na svoje. Draga komentatorice (ili bih se ipak trebala obratiti muškom stvoru koji se krije pod imenom "Zimska šema"?!), naravno da je više nas podiglo pogled prema Biokovu. Zabilili vrhovi. Prava zimska šema iako je temperatura zraka u gradu kvarila priču. Nekako je bilo toplo s 10-ak st. C.
Usput, napravila sam malu pauzu s postovima kako bismo se oladili i od nekih komentara koji zalaze u moj "private life". Ja sam vam u stvari zakleta single-ica (zvučim ko ploča, gramofonska).
Vratimo se mi zimi, snijegu i bijelom Božiću. Kažu da su tri najveće zablude u čovjeka kad shvati da mu tata nije najjači na svitu, da ne postoji Djed Mraz i .... Koja ono bijaše treća? Tako je i s onim studentskim: od sutra učim, od ponedijka sam na dijeti, skini se neću ti ništa i..... Koja ono bijaše četvrta? K vragu. Uvik mi nešto fali.
(Ko je rekao da ne postoji Djed Mraz? Zoka Finesa u ulozi života. Živio, majstore!)
Ovih dana sam se izgubila u vremenu (ne u prijevodu). Naime, bio mi je stao sat (ja- lost in space, što se dalo i vidjeti). Odnesem ga uraru Mati Komi (izvan njegova radnog vrimena). On se vrati iza podne u radnju i stane popravljat. Otkrije da na mom "Fossilu" ima još nekih funkcija - posebna baterija "zadužena" za ispisivanje riječi "love" na ekranu.
(To vam je takav jedan sat - vrijeme za ljubav. Sad opet radi, kao što se vidi iz priloženoga)
Dok Mate prčka po satu (nevjerojatna spretnost, majke mi mile), ja slušam kako tik-taka stotinu satova oko njega. Čoviče, radnja ko da je tempirana bomba. Pitam Matu kako izdrži, a on će: "A tek da vidiš kad navijem sve satove da zvone u 8.15 ujutro kad mi je stari ovde, ludnica.".
A ni stari Mrkušić ne ostaje dužan kaže Mate. Tako se njih dvojica časte da im ne bude dosadno u tom čudnom "time mashinu". Sve u svemu, sad mi na satu rade i kazaljke i "love". Još sam dobila blagdanski popust na popravak.
(Mate Koma u slobodno vrime, a vrime mu je i posao, barem ono na satovima)
Zove me Mateo iz "Posebnog slučaja" da će održat koncert ovih dana i svu lovu dat u dobrotvorne svrhe. Kaže bolje i to "nego da se od te love opije nas pet kretena". Mateo je zakon. I pita znam li nekoga kome je stvarno potrebno. I sad sam u akciji traženja. Ako netko zna neka napiše. Danas popodne vidim one jadne penziće koji čekaju ispred općine na onom ledu svoju božićnicu. Neka sitna lova. Grije ih jedino što ih je masa na jednom mistu. Lipo se stisli. Možda neki i nisu došli po božićnicu nego im tako čisto lipo. Ne moraju kući trošit na grijanje.
E, jesmo jadni. Zapitam se koliko će nas jednoga dana biti u istom tom redu. Stvarno ti mogu uzet sve osim dostojanstva. Malo dalje jedan od tih ljudi kaže drugom: "Ja uzeo (božićnicu) i potrošio", a ide s jednom vrećicom u ruci, ne baš punom. Ovo je grad ugroženih staraca i mladih. U subotu na večer Kačićev trg je bio prepun teenagera. I gitaru su donili. Da mi je znat zašto služi oni glupi šator na Hvidrinu parkiralištu?!! Pa kad će više te glupe fešte?!
(Subota, 16.12.06., Kačićev trg)
Ali zato je na Lištunu bilo vruće. Do te mire da su iz Ikina lokala morali izać "oladit bubrege". I glavu, narodnjačku.
(Malo mutno, ali valjda to u ovom slučaju ima smisla)
Zato smo se borili, rekli bi naši generali. Okupili se oni nekidan. Vitezovi okruglog stola. Kafanskog. "I da nisam slučajno štogod napisala", dobacuju. Jok, ti ćeš, pomislim. Još se dignem i uslikam ih. Nisu ni primjetili. Eto, šta ti je bit general u miru (tj. zapovjednik, jer ipak su to bili). Prestaneš bit oprezan. "Pa šta ako si u pravu? Moraš li ti to svima reć", pita Urlić Nemčića. A mora, valjda. Rekla bi moja prijateljica Edita: Bolje bit ljubazan nego u pravu. I kad promisliš ima tu nešto. Ali bili su simpa. Dogovarali proslavu svoje obljetnice koja će bit na Kačićevu trgu ovih dana. Sve ćemo ih postrojit!!! To jest, oni će se postrojit.
(Vitezovi okruglog stola. Ispred Skale. A di smo sad, komentatori???! Eto zašto se sidi ispred Skale. Jer tamo piju generali.)
Odlučila sam se ponašat ovih blagdanskih dana ko da znam da me stalno snima skrivena kamera.
Ono, ništa nas ne smije iznenaditi. A i na sve ću se smijat. Dobih maloprije mail slijedećeg sadržaja:
Nema boljeg vremena od 'sada' da bi bio sretan.
Sreća je put, a ne odredište.
Zato radi kao da i ne trebaš novac,
voli kao da nikad nisi bio povrijeđen
i pleši kao da te nitko ne gleda...
(E, tomu u prilog ova ljiga od slike, ali morala sam......)
Čoviče, kojim glupostima se ja bavim........
Očito mi je Mate nešto sprčka sa satom pa imam previše vrimena!
Post je objavljen 19.12.2006. u 21:21 sati.