Marketing
13
Došao je.
U subotu sam radila pa sam zaključila da mi je bolje uopće ne spavati jer moram biti na Florencu oko 7, pol 8. Onakva promrzla i neispavana zagrlila sam izbezumljenog, rašćupanog monstruma koji je nakon 11 sati vožnje izašao iz busa. Svatko tko ima preko 2 metra i preko 100 kila zna o čem pričam. Pa 13 je imao PTSP nakon vožnje busom od Zagreba do Jadranova.
Taxi do koleja (skoro me ubio pogledom kad sam spomenula metro), penjanje na treći kat, kratki uvod u Zgrebačke novosti i spavanac.
Smiješan je. Izmišlja nazive i jako me zabavlja. Naprimjer: hospůdku zove HRANILNICA, zahod SPIŠANKA, mjenjačnica je LOVOKRAD i uvjeren je da je (jer mu je Slobo tako rekao) svičková na smetaně nekakvo jelo koje se spravlja od ostataka hrane, pa kad se ni to ne pojede onda se od tih ostataka radi nova svičkova, pa opet… i opet… i opet… I stalno se nada da ćemo negdje u gradu u nekom restoranu naći svičkovu u kojoj je bar 1% one prve, stare 100 godina. Sori Slobo, svičkova je običan teleći hrbat.
Šetnja gradom, Karlov most i ostalo, lagano haranje po Tescu u kojem se kupuju halapenosi, tabasci i ostale zanimljivosti koje kod nas nema (soba mi je zgledala ko apoteka - naravno, samo po broju bočica, inače izgleda ko žrtva tsunamija) uključujući i najnoviji modni hit, majmunsku kapu.
Povratak na kolej, cuga u hranilnici i spavanac.
Ponedjeljak je bio zanimljiv. Imala sam predavanje pa smo se našli na Staromaku. Tamo je Božićni sajam pa smo čekali u redu da se 13 slika ispred "dvorca od Trnoružice".
Otišli smo na ručak.
A onda…
Krenuli smo u HAZZARD. Metroom. I 13 je napokon shvatio zašto u opisu svog bloga spominkjem jako strme stepenice u metrou. Malo mu se vrtilo u glavi, gubio je ravnotežu i nije mu bilo svejedno. Ja sam se smijala. Tak je i meni bilo prvih tjedan dana. Sad sam se već navikla.
Hazzard je super. Imala sam tu sreću da vlasnik ima super simpa pesa s kojim sam se igrala tih sat vremena dok je 13 pažljivo birao majice, košulje, jakne i acessoire.
Svratili smo i do BULLDOGA koji je već bio zatvoren al nas je ćelavo ošišani striček u spitki pustio unutra opa smo odskakutali put tramvaja kojih pola sata kasnije, bogatiji za još dvije majice. I tri bedža za mene. :)
U Hranilnici smo naručili "čevape" (3 dinstana kaktičevapa, kuhani krumpir i senf), propisno se isposvađali i zaključili da previše vremena provodimo zajedno. Ja sam otišla s Nikom i Johnnyjem pogledat još jednom onaj svoj film da sredim blješke, a 13 se igrao na psp.
sori, nisam stigla slikat sva tri čevapa, 13 je bio brži...
Jučer sam držala to predavanje 1. godini na kolegiju "metode i tehnike terenskog istraživanja", i jako sam zadovoljna. Zadovoljan je i profesor a i brucoši. Nekak sam si ponosna na sebe jer sam stvarno odradila dobar posao. I to na češkom, bez gramatičkih grešaka. Imali su jako puno pitanja i čak smo ostali 10 min duže. Čak se i 13 svidjelo iako nije baš puno razumio.
Odvela sam ga k Igoru na ručak. Naručio je koljenicu mješanca vepra i slona. Takvu hrgu mesa nisam nikad vidla (možda ona rebrica, al nisam sigurna).
Otišli smo do dućana u kojem imaju New Rock cipele i jednu super stolicu s lubanjama. 13 je gledao cipele, ja sam se igrala na stolici.
Na putu prema doma smo se propisno isposvađali pa je 13 otišao Hranilnicu na cugu a ja u sobu.
Sad spava.
Drago mi je da je tu. Nekakva hrvatska pljuska, utočište od bohemizacije. Samo, kad dvoje različitih ljudi živi zajedno u ovako maloj sobi, kad borave zajedno od-do, neznamkojaporedu praška defenestracija i nije tako daleko.
Ali to je 13.
To je moj Iko…
Post je objavljen 13.12.2006. u 16:04 sati.