Marketing
Savest grize me i ti to osecas; ipak mazis me,lepo razgovaras...
Uf ljudi eto i mene...napokon!
Ovaj tjedan nisam imala vremena za ići na kompjuter,a pogotovo na blog i još vam ostavljat komentare....Ispričavam vam se svima....
ali vi zato meni uopće ne ostavljate komentare...hm....to mi se ne sviđa....ma nema beda! 
U školi je sve (otprilike) oke...Dobila sam 5 iz engleskog,tri trojke iz hrvatskog,3 iz povijesti i 1 iz matke...Pisali smo dosta ispita i još ćemo ovaj tjedan,pa moram učit ko luda!Ma ja to ne mogu....
Hmmm...pitate se čemu naslov?Eh,neću vam reći točna imena o kome se radi i točnu situaciju,al čitajte vi ovo molim vas e.... 
Ovako...npr. jeste li vi kada nekome radili nešto iza leđa i onda bi čuli da ta osoba predosjeća nešto... 
Kao da zna da ge netko laže,ali ništa ne poduzima...pa to je strašno!!
Ma,glupo mi je o tome pisat jer ne znate o kome i o čemu se radi pa.......
Ovih dana sam tješila ljude(hmm...da mi je znati koga...),svi su tužni zbog nečeg ili u bedu..ili im je jednostavno slabo!Samo ja sam nekako vesela i poletna.Nemam nekih razloga to biti,ali jednostavno mi se neda biti pesimist i razmišljati o svemu lošem...
Ja razmišljam ovako:sutra je novi dan i sve će to proći....
Mislim da bi svi tako trebali razmišljat,iako znam da to nije tako lako....
Stvarno ne znam šta da vam još pišem,ionako mi ne ostavljate komentare....niti nemam neke inspiracije koju bih vam video stavila....a boooo....
Nemam šta sad radit doma,tanja je prije išla u kontinent sa tatom da kupi hrane i išle smo onda u grad i najele se pošto joj je teta bila u umagu i dala joj para....jeeeee.....
I tako........ajd pa se čujemo...
Evo vam jedna ˝moja˝ pjesmica,pošto se sad svi furaju kao na to.nema naslova jer ga nisam znala smislit..bed!...nadam se da će vam se svidjeti.... 
Zašto uvijek mislim da mogu bez tebe?
jednostavno ne razmišljam o tebi...
dok ne prođeš pored mene...
i pitam se jesam li pogriješila
kada sam te ostavila.
Zašto navečer molim se za tvoju sreću...?
jednostavno to želim...
Znam tvoj hod
i prepoznam te izdaleka...
Osjetim tvoj miris,
jer takvo što se ne zaboravlja...
I tada samo krenem u drugu stranu
da te ne pogledam u oči,
da ti ne vidiš suze u mojima...
da vidiš da osmijeha na mome licu...
nema odavno...
Ne želim da mi se vratiš
jer bih te opet samo povrijedila...
A ne želim da opet nestane sjaj u tvojim očima...
Samo želim znati....
probudiš li se usred noći
dozivajući moje ime....?
Post je objavljen 02.12.2006. u 20:29 sati.