Evo da uprizorim 2 razgovora.
1. u autu
''Ti i Tara ne markirate jelda?''
'Ne, baka.Ne markiramo. Si normalna.'' (Could this face lye?? Kojesta. Naravno da moze. Jesus.)
2. u kuhinji, jedemo majonezu ja i mama
''Mama ja bi imala bend! Jako jako.''
''Pa imas milo, ti Tara i Bobic (siiroki smjesak)!''
''Da , pa ne za klasiku mama (potiho ''fuj!'') budalo (dobro nisam budalo rekla al sam svakako to mislila. Ne, nemojte me krivo shvatit. Volim ja nas trio i to sve. al bi bas ono. bend. na naslovnicu rolling stonea. la la. samo ti sanjaj marta. pjevat nemres. gitaru nemres svirat. jedino kaj mozes je 'Smile and look pretty!' , a ni to ti neide ako cemo vec. Budalo. (sebi))
mama: ''Jesam ja to cula klasika fuj?!''
ja: ''Ne nisi mama. jedem.''
Kraj diskusije. I sad recite da sam sretno djete sa podrskom svoje obitelji. Stari mi se nasmijao samo. Ma imam super roditelje. I to. Al. Kaj trebam prat suše svaki dan da bi me shvatili ozbiljno i poceli postovat kao odraslu jedinku? Ma postuju me. A suše nisam oprala od proslog bozica. Salim se. Nisam ni tad.
Post je objavljen 01.12.2006. u 12:58 sati.