Marketing
Dubokoumna razmišljanja....
Bila sam danas na vožnji... Aha, i čak nisam nikog ni pokupila 
kako sam cool
Shvatila sam danas, po ko zna koji put, da su ljudi samo mlitavi ispušci koje oblikuje okolina, do onog trena kada se osoba treba sama kreirati i boriti za sebe. Ili, kao neki, jednostavno zapnu u toj praznini ispunjenoj svojim vlastitim postignućima (znači, uglavnom praznina) 
i nekakvim jadnim htijenjem da budu (kao) netko drugi i zatim tu počinje taj začarani krug metamorfoze u nekakvu ljušturu, baš kao što je Kafka simbolično prikazao u "Preobražaju". Yes, al se sad hvalim što sam pročitala lektiru 
ma svaka budala ima svoje veselje 
Što me potaklo na ova, za mene vrlo dubokoumna, razmišljanja? Pa to što sam shvatila da se ljudima ne može vjerovati. Narawno, ne mislim sad baš nikome, ali jednostavno onim ljudima koji su zapeli sami sa sobom, koji jedu jogurt jer COOL osobe to jedu, koje ismijavaju druge osobe jer COOL osobe ih ismijavaju... tim ljudima se ne treba vjerovati. Oni će uvijek naći nekog tko će im izgledati kao bolje JA nego što je to JA trenutačno. Na kraju epopeje, vi ste ti koji nalete na zid, onak pravo, 
više puta, dok napokon ne shvatite da ste vi ipak vrijedniji i da možete i bolje od toga da vas netko non stop navlači kao budalu i ne uzvraća vam niti pola onoga što vi njima dajete.
Da, govorim iz vlastitog iskustva. Ne pišem ovo da bih se jadala il neš, neg zato da ipak naučite iz mog iskustva, a ne na vlastitoj koži. Ja čak ne mogu reći niti da sam se opekla, ja sam se prije spržila 
ali tako je to, dižem glavu i idem dalje, imam ja još prijatelja. Samo se nadam da znaju koliko mi znače 
jer ja ima čudan način izražavanja ljubavi...
Post je objavljen 21.11.2006. u 20:07 sati.