ovo je možda moj zadnji post ode.
ne znam, neko vrime san se nećkala...ipak, ovaj san blog održavala na životu duže od dvi godine.
posta mi je nekako drag.
ali, s druge strane, nekako san se i ja prominila...i neman više inspiracije pristojno i necenzuriarno pisat o onome o čemu bi pisala, jer previše ljudi zna za ovo moje čudo.
jebiga...svašta se dogodilo...opet san krenila pomalo sjebavat samu sebe baš kad mi to i nije potriba, jer je trenutno genijalno razdoblje..al ja san sebi to u glavi uspila sjebat.
možda otvorim novi blog.
možda i ne.
trenutno se osjećam malo pogubljeno.
loše spavam.
dolazi zima.
zimu ne volin.
možda mi dođe opet pisati...
ne znam...
reci zašto ne bi htjela imati mene za prijatelja
evo ja ću biti tvoj najbolji drug
pa svrati na kavu ili na fuk...
tvoje lice poput uhode me prati
kroz preduge uvode
spotičem se nespretno o riječi
koje sam pripremio
jer nikoga ne muči pitanje smiješno
dok se rastajemo u idili
kako ćemo samo ostati nešto
što nikada nismo bili
Post je objavljen 12.11.2006. u 03:18 sati.