Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/stanisaj

Marketing

Merilin Monro za Abramoviča

Danijel Ermes Donde

U hotelu „Hajat“, večeras u 19.30, otvara se izložba „Van Gog u Beogradu“ koja će trajati samo do 12. novembra. Dođite da se uverite, reč je o pravim falsifikatima. U ovoj VIP kolekciji prof. Danijela Ermesa Dondea možete besplatno videti, a gotovo džabe kupiti Van Goga, Degaa, Monea, Gogena, Renoara, Klimta... sve sa pečatom, jer njihov autor je...

- Ja sam pravi pravcati falsifikator, nisam ni slikar, ni kopista. Završio sam Akademijom za mistifikaciju Brera u Milanu. U Luganu sam otvorio i svoju privatnu akademiju za izradu pravih falsifikata u kojoj učim druge kako se to pošteno radi.
Čija su dela vaš fah?

- Specijalista sam za francuske impresioniste, a to znači za one slike koje svi žele.
Ali u Luganu nema originala po kojima se izrađuju falsifikati?

- Čuvena dela za koja svi čuju kad se prodaju na akcijama prošla su kroz „Sadebi“ u Cirihu i Ženevi. I ja sam ih sva video i dotakao. Kad dobijem narudžbinu, odem u Pariz ili Amsterdam da snimim original, proučim tehniku i pigment.
Primera radi, Van Gog?

- Znate li da su lažni njegovi „Suncokreti“ koji se nalaze u Tokiju, a prodati su za milione. Ma četrdeset odsto na aukcijama prodatih impresionista je lažno. Zna se da da ih je, na primer, radila Van Gogova jetrva.
Šta onda košta milione dolara?

- Pečat „Sadebi“ ili „Kristi“.
Šta vi konkretno radite kad vam neko naruči „Suncokrete“?

- Dve su prilike. Ili ih neko vidi na mojoj izložbi, pa kupi, kao što mi je nedavno Roman Abramovič, vlasnik „Čelzija“, kupio „Merilin“ (Endija Vorhola) pošto ju je video u hotelu gde sam izlagao. Naravno, Abramovič može da kupi original, ali ga to ne zanima. Ili, može od mene da naruči neko delo, kao što je takođe učinio. Uskoro ću njegovu novu kuću u Londonu celu oslikati u „Klimta“.
Šta treba znati da bi se naslikao pravi falsifikat?

- Ma nije to teško uopšte. Kompjuter može da usnimi svaki centimetar slike. To može svako, i vi, samo što će vama biti potrebno godina dana, a meni mesec.
Znate li da su Japanci „skinuli“ čitav Mikelanđelov „Strašni sud“ i „preneli“ ga u Tokio?

- Ne radim stare majstore jer, ipak, oni su baratali drugačijim pigmentima. Ali mogao bih bez problema. Svakodnevno sam gledao Mikelanđelovu „Tajnu večeru“ i tvrdim da nije slikana uljem nego temperom. Zato treba da se restaurira svakih deset godina!
Šta vas je navelo da postanete falsifikator?

- Sin sam velikog italijanskog kolekcionara. Moji su preci bili apotekari. Verovali su da će slike koje su kupovali kod galerista, nakon smrti autora, postati basnoslovno bogatstvo. Svi industrijalci iz onog doba imaju pune kuće falsifikata debelo plaćenih jer su se uzdali u galeriste nerazumevajući se u samu umetnost. Ja sam to otkrio tek pošto sam i sam nasledio porodičnu kolekciju. Tada sam se zakleo da ću izradu falsifikata učiniti transparentnom.
Po vašem mišljenju, šta je original?

- Umetnost je vrlo krhka. Niko ne zna šta je ona zapravo. Slika tek u muzeju postaje original - napolju je falsifikat. U muzejima treba da stoje originali, da ih svi vide, a u kućama falsifikati. Svako ima pravo na svog Van Goga. Zašto bi u „Suncokrete“ gledalo samo neko akcionarsko društvo? Ili zašto bi Bil Gejts bio privilegovan da poseduje remek-delo. To nije pravedno.
Koja je onda razlika između originala i falsifikata?

- Van Gog je bio slikar kao što sam ja. Koliko takvih slikara danas ima, a za njih ne znamo. Ima ih bezbroj s njegovim talentom.

Van Gogova vrednost jeste to što njegovo slikarstvo vremenom dobija na aktuelnosti.
Kako ste se s tim tezama izborili na tržištu?

- Pre 25 godina mojoj ideji se nisu svi smejali: Sofija Loren, Frenk Sinatra, Arnold Švarceneger, Karlos Menem (predsednik Argentine), Rodžer Mur, lejdi Dajana, papa Jovan Pavle... Oni su moje falsifikate prihvatili za originale, briga ih što su pravi u Holandiji!
Zar original ne deluje drugačije na naše emocije?

- Ma ko kaže!
Sećate li se prve narudžbine?

- Da. Bio je to jedan Dali za Sofiju Loren.
Zar Dali sme da se falsifikuje?

- On je jedan od retkih modernih umetnika koji namerno nije zaštitio autorstvo. Nikome nije dao pravo na kopirajt. Za razliku od Pikasa koji će smeti da se kopira tek pošto prođe 70 godina od njegove smrti. U Americi to, međutim, ne važi. Tamo mi kupuju Pikasa, dok sam u Viljnusu zbog njega završio u apsu. Zato sam izučio autorska prava koja se od zemlje do zemlje razlikuju.
Važi li isto i za cene vaših falsifikata?

- Naravno. Pa ne mogu u Beogradu staviti istu cenu kao u Njujorku. Van Gog ovde neće biti deset hiljada dolara, već šest puta manje.
Ko vas je pozvao u Beograd?

- Košarkaš Aleksandar Đorđević.
Hoće li i on doći na vaš vernisaž?

- Naravno, naslikao sam njegov portret koji ću mu pokloniti.

Milena Marjanović

Post je objavljen 09.11.2006. u 11:32 sati.