Govorili su joj da perfekcija ne postoji. Sreća se uvijek skriva u prašnjavoj kutiji na tavanu koju nitko ne otvara. Rekli su joj da se na tjelesno navikneš i da je dodir uvijek samo dodir. Učili su je da skriva suze jer one bude ono nejasno u ljudima. Pokušavali su suziti njezin vidokrug i zatvoriti je pod stakleno zvono. Uvjeravali su je da je poput Zvončice iz „Petra Pana“. Nisu joj rekli da je život težak. Da je on jedan jedini. Da treba disati punim plućima. Ne, nisu rekli.
Ništa oni nisu znali…
Osmijeh na licu. Drhtaj srca osjetan. Život u trenu proživljen. I sretan. Bljesak.
Nisu je naučili kako živjeti. Jer nisu znali kako. Pokušali su samo pisati…
ja sam ja,
al' ima nas dva.
jedan sam ja, a drugi Ja.
obojica nas imaju tebe
al' kako se čini
to rade na smjene
jedan sam ja
a drugi sam Ja
Ja sam uho, oko, sluh i vid
Ja sam čvrst kao zid
ja sam biljka
koja se tobom hrani
koja te čuva
brine i brani
ja sam ja
a on (Ja) je ja
i mi smo dva
od jednog stvorena
ja sam ja, tjelesno ja
i Ja sam ja (duševno ja)
ja i Ja, Ja i ja
danas sam Ja
volio tebe
što i sada činim
a ja?
gdje sam danas ja?
samo patnik
ili već za četvrtak
ratnik
jer tada sam ja
ja na redu da te volim
a ti (Ja)…
ti čuvaj nam stražu
ti čuvaj nam dragu
pričat ću ti jednom o njoj…
-----------------------------------
Ja i ja
to si ti.....
ti me činiš
ti me hraniš,
a možda i ne…
ti si ti, a ja sam ja
nas je četvero…
kao mali krug
perfekcije!
pg
Post je objavljen 03.11.2006. u 15:09 sati.