U jednom malom mestu u državi Montani razgovaraju mama i sin. On se sprema na put u Irak a majka plače i govori:
- Možda se nećeš vratiti. Koga bi više voleo za nosača kovčega, tvoje marince ili prijatelje?
Kaže za radio da su pred njegov put seli da se dogovore oko sahrane.
Mene je uvek pomalo fascinirao taj, kako ja vidim, severnoamerički/anglikanski odnos prema smrti. Bez neke naročite drame i tragedije. Kako to, nije mi jasno?
Post je objavljen 03.11.2006. u 07:06 sati.