Marketing
Samo suze i patnja...
Danas sam išla na sprovod s mamom.Tata je bil u klubu z Dragecom pa su oni išli skupa.Ljudi,to si nebrete zamisliti...Na sprovodu je bilo oko 3000 ljudi,ako ne i više...Obitelj,prijatelji,rodbina,hrvači iz Zagreba,Slovenije...svi koji su ga upoznali znali su da je bil jedna psebna osoba... jako dobra osoba...
...Meni su stalno išle suze...Ljudi su se plakali,jecali......Kod ukopa,njegova cura se tolko plakala da kad sam čula njezine riječi oči su mi bile pune suza...Ta cura ga je stvarno jako voljela...Plakala je i govorila da za nju sada više nema života...Srce me zaboljelo kad sam to čula..Kad sam dala saočešće njegovoj mami,jako sam se rasplakala...Došla sam do tate i čvrsto se stisnula uz njega...Sjetila sam se onih dana kad sam kao klinka odlazila k njoj na pomfri na bazenima,dana kad je tam bil i naš Tomica...Išla sam s tatom na misu i kasnije do kluba na karmine...U trofejnoj dvorani kluba bila je njegova slika pored pehara koji su osvojili prošle godine kao prvaci države...Bilo je slika na kojoj Tomica počasno drži taj pehar u rukama..Slika na kojoj je nasmijan...Ma,gotovo da i nema slike na kojoj nije on...Kad sam vidla tu sliku,njegove prekrasne plave oči i nasmiješeno sretno lice nešto me stegnulo oko srca..
U klubu je bil i Martin i napokon smo se upoznali...Tta ga je opet malo zezal za nekaj kaj se radi o meni i njemu...i onda to još rekel Perici...Martin i ja smo se crvenili ko paprike..O tome drugi put..Ali nitko od nas nije se mogao smijati od srca zbog događaja koji je sve nas potresao...
Tam je bil i Klas...Nisam ga vidla već 3 godine...Zadnji put sam ga vidla u Petrinji kad smo bili s hrvačima na turniru...To su bili dani...
Spominali smo se dosta dugo.Pričal mi je o školi skijanja koju on vodi..Mislim da budem išla,ako se moji doma dogovore...Ide se u Francusku,7 dana..Rekel je da bi mu bilo drago da dojdem i da me opće nije prepoznal...Bilo bi super...Trebala me Karla upoznati s Valentićem(dobra si je s njim),al se žuril u Zagreb i rekel je da mu oprostimo,al da mora ići...
Ja se nebrem utješiti...Pomiriti s tim da nema više našeg Tomice...Kuzme,kak smo ga zvali...
Post je objavljen 30.10.2006. u 23:07 sati.