Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/organizam

Marketing

Nekoliko istina o životu

How To Dismantle A Chicken?

Ako me lično ne poznajete, ne znate da sam najdalje od juppie (srpski - Japi) ribe
kako ista može da se zamisli. I to što radim posao koji radim (pišem reklame) u visoko korporativnom okruženju (čudnoj srpskoj agenciji koja nije u lancu) me nije promenilo.
To je više neka vrsta karmičke kazne. Ja volim da čitam i da kenjam. Ne volim/nikada nisam pokazala neki specijalan interes za pisanje. Al me sačekalo. O, sačekalo.
Na poslu pišem dopadljive tekstove. Borim se sa gramatikom. Ono što meni zvuči dobro, nije baš uvek pravopisno. A i moje ideje baš nisu opšte. Ni dopadljive svima.
Al, to se ja samo ograđujem. To nam je u modi sada.
Elem, ako vas ipak interesuje kako se ja borim protiv visokog nivoa stresa na poslu, sa'ću vam kažem.

1. Vez - da citiram bizarni primer feminizma iz čitanki, po hajdučkom sećanju - "Nadmeće se momak i devojka, on nosi, puni, mete, bere sve 23, a devojka 24, strofa po strofu... uveče momak popije 23 litre vina, a devojka 24... i sad...punchverse - jutro svane, momak leži, ni glave ne diže - a devojka SITAN VEZAK VEZE!"

E, ja sam pokupila vez u subotičkoj nahiji pre 2 nedelje. Prv put u životu zadenula šaren konac u iglu i opalila po "Biljanaplatnobeleše" platnu. Cilj - 4 spavajuća ženska medveda (imaju haljinice i mašne), i 4 skupine cvetaka (jedno 16 komada, bez kružića i latica) između medveda.
Naučila 3 vrste boda i... predala se jednostavnosti ravnomernih šarenih uboda.
Super. Sjajno. Lepo. Vidiš. I jopet. Igla. Konac. Život je lep. Završila 2 latice i pola prve šape (od 16) i već dogovorila božićni stolnjak.
2 nedelje kasnije, izvezla sam 8 latica i jednu šapu jednog medveda. Taj vez uopće nije naivan.
Baš moraš da budeš zen da bi ravnomerno izvezao laticu. Na tih 8 koje sam izvezla, isparala sam 4, jer nisu bile na visini zadatka, pa sam ih vezla ponovo. Medveđa šapa je samim čudom ispala normalna, al se plašim ostalih ekstremiteta na Prvom medvedu.
Vrhunac zen-veza je kada sam istripovala impresionizam u sredini tih 8 latica i opušteno pokušala da izvezem nepostojeće prašnike. To ću tek da param.
A usput sam režala na dragog. I bolela me leđa. I bila sam mrtva posle sat i po.
"Dobra ti terapija", kaže on.
"Cico, vezi kako god - to ne služi da se nerviraš, nego da se iskuliraš..."
A šta on zna?
Ja MORAM savršeno da IZVEZEM. Budala. Must meet the deadline.

2. Kuvanje - subheadline - "8 vitamina s Petrovaradina"
Ne samo nedeljom. Kuvati i subotom. I petkom. Kad god nađeš vremena, istripovati i seckati. Chop-chop, sa'će tetka da zgotovi supicu i paprikaš.
Celo pile u akciji. Ništa da se baci.
Ok, noge, vrat i višak kože nisu ušli u igru.
Sva srećna, nosim skuvano povrće iz supe u plastičnoj činijici na posao. Jedem sa velikim uživanjem. Ja sam japi! - vidi, nosim svoju organsku 'ranu ponedeljkom.
U utorak je već bilo - "pa nisam imala šta da stavim u činijicu!"
Danas sam jela neko pekarsko govno na kojem je najbolji deo bio kečap odgore.
I radila neke tekste o zdravoj hrani, i završila učeći hemiju, tj. vitamine B kompleksa sa vikipedije. Kako su dobri! O, kakvi su carevi ti vitamini!
Sve sam naučila - i podelu po rastvaranju, moj memory trick nije ADEK, nego KADE? (to su ti što se rastvaraju u vodi, i mi organizmi ih pravimo, valjda)...
Ali ovi B su do jaja. Pa, mislim, stvarno. Šta bih volela da budem u životu?
Vitamin!
Neću mnogo da vas smaram, al evo vam istripovana priča o vitaminu C.


Vitamin C je bitan vitamin. Zbog toga nas teraju da jedemo mandarine i naranje. Zbog njega su mornari umirali od skorbuta, dok neki genius nije skontao kiseli kupus.

Nekada davno, ljudima nije trebao vitamin C. Njihova tela su ga proizvodila. Neka četiri enzima, tačnije. I mnoge životinje danas ne trebaju vitamin C. Njihova tela ga proizvode.
A šta se desilo sa čovekom?

Evoluirao je. I prestao da proizvodi svoj vitamin C.
Al bitan deo priče je, da je evolucijom, čovek izgubio moć da proizvodi četvrti enzim. Ostala 3 i dalje ferceraju. Napravi se jedan (I bi enzim!) i on skonta drugog. I povežu se. I dođe i treći. Samo četvrti i partytime! C!
Al četvrtog nema.
Traže oni četvrtog neko vreme, pa ih telo apsorbuje.
I tako stalno.
Što neko ne pošalje memo, alo, četvrti ortak je unavailable?

Ako je samo telo tako neorganizovano, zašto to očekivati od organizacija?
I što mi uzimamo vitamin C sa strane, kad nam samo fali taj četvrti baja?
Hm.
Život je baš interesantan ponekad.


Music_ Courtesy of Goddess Tanja - TV On The Radio - Satellite, Young Liars
Posvećeno svim kolegama koji nisu otkrili radosti veza i kuvanja

Post je objavljen 18.10.2006. u 22:56 sati.