Pregled posta

Rote Wand- noch einmal

Evo, opet me vjetar voda i sve to što nosi, odnjeli u Die Rote Wand v austriji..
Povod- naravno penjanje sa steffenom i ugodno druzenje.
Ovaj puta smo Stefek i ja bili ojacani dvama rvatinama- Capekom i Cikacom. Capek, Cikac i ja smo u uto krenuli prema Frohleitenu u Austriji di smo se nasli sa Steffenom i bacili se na pivu i planiranje penjackog uspona (kako bi to znalci rekli). Nismo se bas previse pripremali vec smo samo metodom eliminacije izabrali kaj cemo penjat- odluka je pala u srijedu idemo svi u Serengeti (VI,250m).
Tako je u srijedu i bilo. momcine (cikac i capa) su se mojim autom uputili u sumu, a zavrsili u blatu i tamo prespavali. Kazu da mi je auto ful udoban, a ja im vjerujem. Stefek i ja smo ipak izabrali varijantu manje luksuznu od blatnog nocenja u mome autu te smo bili u sobi iznad birtije..
Serengeti- fakat predobar smjer, ak me se pita najbolji od 4 koja sam do sad penjala u R.W. (ok 3.8 smjerova il tako nes ako cemo tocno).
Steffen i ja smo penjali prvi, a momci za nama. Sve je islo ok osim kaj smo se S. i ja u zadnja 3 cuga nasmrzavali, a momci i nesto duze. Ja sam muku mucila sa ruksakom (s obzirom da je vecina cugova preteska da bi ih se ufala vodit dopao me ruksak kojih 90% uspona), al nekako sam izmucila muku i popela i sebe i ruksak. Dogovor je bio da ja, naravno, vodim samo lagane cugove jerbo se ne ufam vodit nes vise od cetvorke. Sve je to divno krasno, i puno vas bi reklo kao, ma nema zime u cetvorkama, to su tramvajci samo peri bez obzira na osiguranje. Medjutim kada vam je nategnuti limit vodstva u smjeru 5a (i to ste napravili ni vise ni manje nego citav jedan put u dugome smjeru, i to samo zato jer je bila lijepa ploca), onda nezaspitane cetvorke poprimaju sasvim drugu dimenziju.

Momcine na izlazu iz Serengetija:


Streching na vrhu:


Ipak bar sam stekla iskustvo u obliku kako stavit frenda i gurtnu oko svega i u sve sta lici imalo moguce. Tako sam u Serengetiju stavila frenda i gurtnu i nekako smogla hrabrosti za sve to skupa, a u weg der alte manner nisam vjerovala frendu kojeg sam stavila da bih prosla nesto meni strasno, a znala sam da ga mogu dofatit nakon kaj ukopcam iduci spit, pa sam lijepo stavila sva tri frenda koja sam imala i onda hrabro krenula prema spitu:D
Popeli smo svi Serengetija, a C&C su imali i zanimljivo iskustvo koristenja cikijevih tenisica kao medjuosiguranje- ostao je bez kompleta i jedino kaj je imo na raspolaganju bio je karabiner s tenisicama pa je lijepo to ukopcao, samo mi je steta kaj nemamo fotku. Jos jedna zgoda im se zbila u obliku jurecih jodlajucih austrijanaca, al fakat, to im je valjda komunikacija, malo sick. I jedan od njih je odlucio pomoci capeku i pozuriti ga tako sto mu je rastavio stand prije cikacevog krika "penji".
kad su nas momci dostigli svi smo krenuli u sumrak dole. Ubrzo nas je uhvatio mrak, a S. i ja smo zaboravili da sa precac ne treba pratit planinarski put vec ic lijevo pa smo zavrsili skroz podno svega, a stvari su nam neke bile podno stijene. Cikac i ja smo tako nastavili prema autu, a C. i S. se vracali gore po stvari. vec je bio debeli mrak, a da mi uljepsa put kroz mracnu sumu do auta, Ciki Miki mi je prepricavao hororac koji se desava u sumi i neko ubija penjace. Kako prikladno..ja sam inace jako hrabra pa je to u redu:)
Konacno smo se svi skupili kod auta- C&C su se "otusirali" na ledenom izvoru dok je vani kojih 6 celizija, a s i ja smo to ipak sacuvali za toplu kupaonicu.pivce i odabir smjerova za iduci dan.
drugi dan je pocela prava avantura.krenuli smo ranije sa namjerom da kao ne idemo dole po mraku. plan je bio dobar nema kaj, al se malko izjalovio.
nekako smo se taj dan svi preracunali pa je sva zavrsilo malo drugacije.

U Weg der schoener Manner, a u pozadini gore capek, a dole cikac u Weg der alte Manner:


Ja sam nakon 5 cugova bila krepana tolko da sam imala osjecaj da me pregazio traktor te smo odlucili precati do kraja susjednog smjera koji ima ipak nesto laksi i 50m kraci zavrsetak, da bi nakraju nes fulali, zavrsili nakon hard core cuga u sumi i jos se morali penjat i nakraju spustat skroz po mrklom mraku.
decki su pak nakon 3 nabrijana cuga isto odlucili pametno se predati i izvuc zivu glavu pa su abseilali natrag. Uz malo njihanja da se dohvati stand, povlacenja prusika zubima i slicnog spoustili su se dole citavi bas kao i S i ja. Osim kaj sam ja malo spikirala na nos:)
Sve u svemu i to je bilo jedno itekako spomena vrijedno iskustvo.

Opcenito- preeedobro mi je bilo! a ni momcine se ne bune!

Capekovo vidjenje iste avanture i nesto fotki mozete vidit ovdje


Post je objavljen 13.10.2006. u 18:47 sati.