Marketing
Materijal
Bila u Subotici za vikend.
Tailor-appointment. Krojač ima 90 godina i kroji mi midnightblue šinjel sa ruskom kragnom.
Al biće sjupa, kaže prva proba. I biće gotov krajem oktobra.
Još jedna proba za dve nedelje.
On je ceo život krojio odela i kapute. He knows his stuff.
On je otkrio da mi je jedna ruka duža za 1,5 cm.
Ja sam otkrila da neki stari ljudi ne mirišu loše.
Nije "Help the aged" vrsta osećaja. On ne izgleda kao da mu je potrebna pomoć.
Mnoga svetla u tim očima.
E, šta ja da uradim da doživim tebe? mislim se ja.
On čita misli.
I kaže - mene su svi u kolektivu voleli. I ja se nikad nisam svađao.
Mislim, zajeb. Nema šansi.
... al bio je jedan magacioner, Ličanin. On mi se uvek podsmevao, što sam dobro raspoložen i kada sam mu tražio... on mi je rekao...
... i tu se ja nasmešim i kažem, hej, ti, majmune jedan nevaspitani i lenji (ovo je prevod na savremeni jezik), ja sam malo više cigala ugradio u ovu fabriku od tebe, tako da... (skini mi se s kurca)
I skino mu se, i krojač je nastavio da bude dobar sa svima.
Uključujući magacionera.
*
3 pitanja.
1. U čiju ja fabriku ugrađujem cigle?
2. Kako da objasnim magacionerima da su nevaspitani i lenji?
3. Kako da doživim preciznih, pokretnih i ljubaznih 90?
Možda saznam za dve nedelje. Možda ne.
Post je objavljen 09.10.2006. u 20:08 sati.