Jebamupas!!!!!! (doslovno) Taman kad sam mislila da sam malo mirna jer je naš pes „odrasel“ požderal mi je tepih kojeg sam jučer donela iz Austrije!!! Eto ti pseće zahvalnosti, za njim sam pišaku brisala a on mi tak vraća!
Išla sam kupit kinderbet i zela sam tepih za kuhinju jer vječno polevam po svetlim pločicama. I danas ga je pes rascufal dok nas nije bilo doma.
Znam da je to samo tepih i ruku na srce, koštal je 5 eurija, ali ja sam se od muke rasplakala ko ljuta godina, nikak se smirit…i plačem i ridam nad tepihom, gladim kaj je od njega ostalo.
Zakoniti pokušava pomoć al ja još jače kukumavčem. Sad imam oči natečene ko sarme i morala sam si pojest velki tanjur rižota i grah salate da se smirim.
Pes je u strogoj kazni jer je naučen da ne jede šlape, cipele i tepihe. Vikala sam na njega u vrtu tak da si mislim da su se susjedi fino zabavili nad mojom predstavom, a ak su samo prisluškivali a ne gledali, onda su lepo mislili da se to na muža derem, haha, kakva vještica!
Sad bute rekli da nisam normalna jer plačem nad tepihom od 5 eura, al niste ga vidli, to je bil savršeni tepih, onak od špage i točno plave boje ko kuhinja i taman da se ne vidi kad se zmaže pa ga nemoram prat.
Lepo sam ga onakvog rascufanog i poderanog natrag metnula na njegovo mjesto. Zakoniti mi je probal objasnit da se moram rastat od njega jer izgleda ko švicarski sir, ali sam se nadurila i rekla mu da tepih ostaje do daljnjega.
Onda sam zamesila tijesto za brioše da se još malo smirim a zakoniti je otišel poslom.
Sad smo se nas dvoje zamenili, ja sam zadnjih par godina delala od jutra do mraka a on se luftal a sad bogme si ja luftam dupe doma i po gradu cele dane dok on dela. I vikendom. A, čujte, treba zaradit za pelene!
Druga stvar, pisala sam već o paucima jednom kak ih se bojim. I danas sam ubila u kuhinji jednog za kojeg vjerujem da vam nebu svejedno kad bacite pogled na sliku kak je zgledal:
dlakavi
sad je pokojni, odnosno, nalazi se u vrećici mojeg usisavača jerbo ja pauke usisavam, pa nebum valda takve grdosije razlepila sa šlapom po zidu, ko bi to stalno maljal?
Daklem, ja ih lepo poslikam ak su kapitalci prije neg ih usmrtim.
Ovaj od danas je bil fakat dlakavi, al to i sami vidite.
Izgleda da je ovo dobra terapija za liječit strah od pauka, sad već mogu otrčat po fotić prije nego ga koknem i samim tim ga ostavit bez mog nadzora, što inače ne radim od kad mi je jedan takav gnjus pobegel i skril se negdje u spavaćoj sobi dok sam ja trčala po partviš da ga maznem.
Nisam spavala u spavaćoj sobi tu noć.
P.S. ak neko ide u IKEU skoro, naručila bi tepihić, plaćam vam kavu da mi donesete novi, ma kaj god oćete, usrećili bute jednu trudnicu. Ljubim ruke.
Post je objavljen 08.10.2006. u 16:27 sati.