Marketing
Jesen stiže
...a i ja s njom ! 
- Ha, pa bilo je i vrime! 
(sa' će omar paljba - to ka pozdravni rafal... hehe... fala, fala ! )
- A di si ti, zagospublaženu, ča se nisi mogla njanci javit, ka da si u zemju propala !? 
- Ma da si na kraj svita išla, mogla si makar manit u prolazu da se ne brigamo!
- Bome mi tebe skoro otpisali ! 
- Znaš, masu naše čeljadi ka da se totalno oladilo od javjanja. Neki su pozatvarali blogove, neki samo čine fintu da su blogeri. Eno neki predlažedu da se takin linčinama ugasi blog ako ne naškrabadu barenko rič u roku tri miseca (oni neki humaniji daju rok od godine – pa je, more čovik nedajbože svršit u pržun oli past u posteju i ni mu za zamirit ča ga nije voja oli ne more oli ne smi pisat ).
Ma sve ste u pravu. Moj grij, moj grij, moj preveliki grij ! Evo se pokrivan po ušima, činin kuco 
– taki je red. A kad je red da činin kuco, neću van ni notat ča je bilo od mene – bila me papila mujsa ! 
( Sad nemojte očekivat da van se svima ponaosob otrčin "ukazat" jerbo san se i s ovin jedva probila na interneta, nešta mi od jučera šteka i triba mu vlaška godina da prebaci na neku stranicu. Eto, zaruzinavila ja, zaruzina i internet 
...Javit ću se svima samo pomalo, odnija vrag i prišu! Za sritan povratak evo vam nazdravjan svima 
... Gospe moja, jesan li ikoji smajlić izostavila ??? 
)
nadožuntano zbogradi ulizivanje svima (a zna se i zbogradi čega, jel' da 
...svete linosti)
Dok se ovi filmić pripremao na laaaaaaagano 
(od jučera čaaaak jerbo je triba bit obznanjen ka pozdrav jeseni), to se ne bi moglo reć za obid ča se upravo u ovo vrime pripremao dok sam ja "skakutala" (strogo uvjetno rečeno jerbo se to tako i očekuje od MAX-a)) okolo do vas da vas pozdravin.
Dunkve, iman jednu laganu falingu pa češće pobrkan one prekidače na špakeru-kad triban upalit desno gore kolo, ja baš nekako spontano odvrnen desno doli. Kad do moje polovice možđana dopre misal da je prošlo pusto vrimena da ono nešto počne zvižđat, a na onu drugu bandu možđina navre toplotni udar sa one prazne ploče, e tada nastupa akcija spajanja raspolućenih možđina u jedno.
E, do sada ni bilo neke velike dežgracije jerbo obično na otoj drugoj gorućoj ploči nima ništa. Sve do maloprin.
Gospoja lipo stavila PLASTIČNU teću sa ispečenin balancanima, tikvicama i paprikama na tu "praznu" ploču. 
Na drugoj je bila tuka (ne, nisan ja 
) koja je nešto puno zvižđala, pa je ja malo ušutkala. Eh, da, ali na oni drugi šteker. Pa onda blaženo opet "skakutala" po vašin blogovima.
A tuka zamalo zvižđe li zvižđe. Ja opeta ka ono prigušin tuku. Tuka se ne smiruje. Cvrči!!! Manite tuke, ka da je cvrčak! Koji joj je 
?
Ha, njušin nešta. Grubo nešta. Oči mi se slučajno omaknu na onu PLASTIČNU teću.
Otvori se zemjo!!! 
Teća se tako divno sljubila sa pločon da mi ih je bilo i žaj rastavjat. Već sam tila trknut do butige po novi špaker. (Srića moja ča rade nedijon!
) Ma san navrime brenzala - zar zbog kurbetine plastične, koja ni u stanju izdurat ni po ure torture, zar zbog nje da se bacan u minus do groba?!
I tako san to sramno sljubljivanje prikinula odlučnin potezon noža. 
Post je objavljen 24.09.2006. u 12:40 sati.