Evo ovaj put nemam kritiku i neslaganje prema cjelom svjetu, ovaj put sam vesel.
Polako se vraćam parkouru. Zapravo nisam nikad ni prestao (a mislim da nikada ni neću) ja sam koristio parkour kad god sam mogao, smo nisam dolazio na treninge (ipak ja živim Bogu iza nogu:-))
Parkour mi je postao život. Sada oko sebe samo tražim izazove i prepreke za savladati. Kretanje mi je postalo lakše. Naučio sam odvagati šta mogu napraviti a šta ne.
I ko kaže daslobodne aktivnosti loše utječu na učenje. Kupio sam knjige (za one koji mene poznaju to je samo po sebi velik pomak) danas počinjem sa učenjem. Prvi put nakon više od godinu dana ja ću učit.
I za kraj, čuo sam da će vojska dati svoj poligon na korištenje onima koji treniraju parkour. Glasina, ali ovih dana sam sklon optimizmu
Uživajte
Post je objavljen 11.09.2006. u 16:47 sati.