...Srbi imaju veoma strog,stari obicaj da domacin na svojoj krsnoj slavi ne sme ni za trenutak sesti za slavsku trpezu,vec da sve vreme mora stojeci sluziti goste.
Mada Predsednik Republike,i moj prijatelj se pridrzavao toga pravila obilazeci zvanice i sipajuci im crno i belo vino.Slavski sto bio je postavljen u obliku cirilicnog slova P,u omanjoj gostinskoj sobi niske tavanice nekadasnje kuce za odmor u malom planinskom mestu Pale iznad grada Sarajeva,koju je silom prilika pretvorio u rezidenciju.Za stolom su sedeli rodjaci prispeli sa svih strana,nekoliko ratnih ministara i oficira,svestenik i nas trojica starih prijatelja,koji smo kroz sneg i mecave,preko zaledjenih drumova,dosli da mu cestitamo slavu,svetog Arhandjela Mihaila.
21.novembar 1995.
Stigao je glavnokomandujuci General,noseci na dlanu,kao sto je to obicaj u planinskim selima,veliku crvenu jabuku na kojoj je bila polozena kutija jeftinih cigareta bez filtera.General je inace bio u sukobu sa Predsednikom,ali je ipak bez pratnje dosao na slavu,istina,sa zebnjom kako ce ga docekati licna predsednikova garda.
JEDAN STARI SRPSKI PISAC,KOJI JE VOLEO OBOJICU,POKUSAO JE DA IH IZMIRI PISMOM U KOME JE CITIRAO DZORDZA VASINGTONA,KOJI JE,TAKODJE,U SVOJE VREME,BIO U SUKOBU SA GLAVNOKOMANDUJUCIM SVOJE VOJSKE:
"GENERALE"-NAPISAO JE TADA VASINGTON-"AKO DANAS NE BUDEMO ZAJEDNO,SUTRA CEMO VISITI ODVOJENO."
Te noci trebalo je da se u americkoj vojnoj bazi Dejton potpise mirovni sporazum pa je bio ukljucen veliki televizor postavljen na komodu tako da se mogao videti sa svih strana.Cekao se direktan prenos potpisivanja mirovnog sporazuma.
Predsedniku nije bilo dozvoljeno da otputuje u Ameriku.Ziveo je u toj maloj kuci sa minijaturnim vrtom,kao u nekoj vrsti kucnog zatvora,a mi bismo povremeno dolazili da mu pricamo o knjizevnim novostima iz glavnog grada.INACE,KAO VRSNOG PESNIKA,ZANIMALO GA JE,BUDUCI DA TO NIJE MOGAO DA PRATI,STA KO PISE I CIME SE BAVI.Nasi sastanci otpocinjali bi oko ponoci,kada on obavi svoje drzavnicke poslove,svuce tamno odelo,razveze kravatu i obuce sportsku trenerku i patike;zbog toga smo ga medju sobom zvali Ponocnik.Za vreme tih bdenja pio je veoma malo,tek po koji gutljaj,dok smo mi koristili priliku sto je kuca bila puna viskija koji su mu donosili i poklanjali posetioci,
da se posteno napijemo.Desavalo mi se da,neispavan i umoran od puta,zadremam na susednom divanu,malo se odmorim i ponovo ukljucim u razgovor.
Jedanput mi je kazao:"Do sada nisam video da neko pet puta zaspe i pet puta se probudi kao nov u toku samo jedne noci!""Ni ja"-priznao sam-"nikada nisam sreo nekoga ko je pet puta zaspao u prisustvu predsednika jedne drzave!"
Predsednik je inace bio optuzen za ratne zlocine i trebalo je da bude isporucen sudu u Hagu.Za njim je cak raspisana i poternica koja je obecavala nagradu od pet miliona dolara svakome ko o njemu pruzi bilo kakvu informaciju.Oni koji su ga trazili znali su dobro gde se nalazi ali nisu smeli da se upuste u njegovo zarobljavanje jer bi pri tom izgubili mnogo ljudi.Stoga su povremeno slali helikopter koji bi poput lustera visio satima obesen o vazduh iznad krova grmeci mocnim motorima,tako da su se mala kuca i sve stvari u njoj,tresle i podrhtavale od podruma do tavana u nesnosnoj buci.
Jedan ruski hirurg operisao mu je povredjeno koleno.Da bi sasvim zacelilo,on bi morao svakog dana da seta nekoliko kilometara,ali nije smeo da napusta kucu pa smo mu doneli sobni bicikl koji je vozio po noci sklopljenih ociju,prolazeci na njemu u tami drumovima drzave cini je tvorac bio a po kojima nije smeo da putuje drukcije nego u snovima.
TREBALO BI MOZDA OPISATI TA DUGA NOCNA PUTOVANJA;PRASNJAVE HERCEGOVACKE CESTE,OBILAZENJE SARAJEVA SPOREDNIM DRUMOVIMA I POGLED NA TAJ UKLETI GRAD U KOME JE BIO CENJEN PESNIK I PSIHIJATAR.KORZO NA GLAVNOJ ULICI I DVORANE U KOJIMA JE CITAO SVOJU PESMU"SARAJEVO"ZABACUJUCI PRAMENJE NEUKROTIVE KOSE SA CELA;PUTEVE KRAJINE I GRANICU U VILUSIMA SA CRNOM GOROM GDE JE KLECUCI SA HILJADAMA GORSTAKA,DOCEKAO MOSTI SVETOG VASILIJA,KOJE SU KALUDJERI PO PRVI PUT IZNELI IZ MANASTIRA OSTROGA,NE BI LI SPASAO NAROD OD UNISTENJA;SVE TO I MNOGE PREDELE I MNOSTVO LICA PORED KOJIH JE PROLAZIO NOCIMA,VOZECI BICIKL BEZ TOCKOVA,NE NAPUSTAJUCI SOBU.
Najzad,taj prenos je poceo.
Na ekranu su se rukovali predsednici i predstavnici zaracenih strana sa predsednikom Sjedinjenih Americkih Drzava.Drzali su govore,A ONDA STAVILI SVOJE POTPISE NA DOKUMENT KOJIM SAM IZGUBIO SVOJ RODNI GRAD SARAJEVO-KOJI VISE NIKADA NECU MOCI DA VIDIM.
TAMO JEDINO NIJE BILO COVEKA STO JE STVORIO NAJMLADJU SRPSKU DRZAVU U ISTORIJI.
OSETIO SAM NJEGOVU RUKU NA RAMENU I PODIGAO POGLED SA EKRANA.STAJAO JE U SVECANOM,SLAVSKOM ODELU,DRZECI LEVOM RUKOM BOKAL CRNOG VINA.OCI SU MU BILE UPRTE U LJUDE KOJI SU UPRAVO KOMADALI NJEGOVU ZEMLJU KOJU JE STVARAO GODINAMA.
"ODE SARAJEVO!"-REKAO SAM JEDVA UZDRZAVAJUCI SUZE.
"JOS MALO VINA?"-UPITAO JE I,NE SACEKAVSI ODGOVOR,DOPUNIO CASU.
ISPIO SAM JE I NATOCIO NOVU,ZAGLUSEN GRMLJAVINOM RAKETA KOJE SU PADALE U SUSEDSTVO,
NA CUBURU.
"ODE BEOGRAD!"-KAZAO SAM SEBI I ISPIO JE...
(Momo Kapor-"LEP DAN ZA UMIRANJE")
Post je objavljen 04.09.2006. u 09:02 sati.