Marketing
BROKEEEEN, I'M MR. BROKEEEN...
Eh, evo me. Danas sam bio u bolnici i skinuli mi ono čudo s noge. Sjedim ja tamo i razmišljam o svojim bivšim ozljedama sličnog karaktera.....
Šivanje, gips, šivanje, gips- moje djetinjstvo ukratko.
Pa krenimo, od glave naniže:
Jednom, dok smo kao mali igrali skrivača sakrio sam se ispod jedne grede. Dođe bratić do mene i ja se ustanem i da ću krenut prema «piku». A-a! Čulo se samo: BOOM! Izađem ja, shvativši da ću žmiriti, lagano pred svu djecu na dvorištu. I svi počnu urlikat ko blesavi. I onda, odjednom osjetim toplinu koja se širi mojom glavom. Stavim ja ruku na tjeme i spustim pred oči. Imao sam kaj vidjet: Ruka krvava kao da sam nečije srce izvadio. Ipak, ozlijeda nije bila tak strašna-3 šava.
E, sad dolazimo do lica koje ne znam kak se drži u jednom komadu.
Razbio sam ko klinac od 3 godine arkadu. Još i danas imam ožiljak(dobro, neke cure kau da je seksi pa se na žalim, hahaha).
Buraz me jednom, dok smo igrali nogomet, gurnuo na žicu i ispod nosa mi ostao ožiljak dandanas.
Usne fakat ni sam ne znam kolko sam puta «krpao». Sjećam se četiri puta. Jednom mi ih je golman na nogometu razvalio kad je išao boksati loptu a je sam na nju išao glavom. Drugi put, isto na nogaču, je padala kiša i ja sam uklizao i uzeo loptu al se nisam mogao zaustaviti. Vjerovali ili ne, otklizao sam sastrane i zaletio se čubama u petu igrača koji se zagrijavao. Da,znam da je teško to zamisliti. Bilo je to u Mlaci. Donja usna mi je doslovce pukla na dva dijela. Rezultat: tekmu smo dobili a ja zaradio i tri šava iznutra i tri izvana.
Treći put smo se sklizali niz komad lima. I trebali smo doskočiti na jedan od onih blokova od dimnjaka, onih šupljih iznutra(ma znate kak dimnjak izgleda). Ugl. ja sam nogama fulao rubove tog bloka i sletio sam ravno u rupu a glavom nabio ravno u rub. 2 šava.
Četvrti put: na snimanju filma «Crvena prašina» Zrinka Ogreste. Statirali smo u dvorani za boks i ja i bratić se bezveze šaketali. Al on je bio malo previše precizan, hehe. 1 šav.
Idemo dalje: Zubi! Njih sam jednom šivao. Ukratko, pao sam s temelja svoje garaže.
Ruke sam dvaput slomio, jednom lijevu, jednom desnu.
Jednom sam prst slomio. Imam ožiljak i na kažiprstu koji sam zaradio kad sam ko mali gledao tatu kako vari neke cijevi. I on se malo udaljio a ja se baš u tom odličio igrat onim čekićem od dvije kile. I nabijao ja po tim cijevima i nabio se po prstu i prst, kako je još bilo vruće, se «zalijepio» za cijev. I tak.
Mali buraz mi je i flaksericom po ruci prošao i imam sad dvije-tri bijele linije na ruci.
I, konačno, dolazimo do nogu.
Njih sam tri puta slomio (jednom na nogometu, jednom na rukometu i jednom sam skočio sa pokretnih stepenica u «Nami») i ovo mi je drugi puta da sam ju ovako jako uganuo.
I to je to.
Al ima jedan misterij: ne znam od kuda mi ožiljak na lijevom laktu. Nitko se ne sjeća od kuda mi, hehe.
P.S. Htio bi se zahvalit svim ljudima dobre volje koji su mi zaželjeli brzi oporavak. Hvala!
Post je objavljen 29.08.2006. u 21:53 sati.