ajme...ja sam tako zbunjena trenutno...današnji dan bio je prekomliciran...previše događaja za mene u jednom danu...prokleta škola...uništit če mi život...kada sam se vratila iz škole doma napisala sam post...ali od tada dosta toga se promjenilo...došla sam doma i baš kad sam vas komentirala zvala me raska...pričala je s mojom starom...i sad...jaimam još jednu šansu da prođem razred...tako zvani treći rok...ja nisam znala da postoji treći rok...da sam znala učila bi fiziku i prošla bi tako da odgovaram samo kemiju...ali...prvo sam morala JA odlučit želim li ići na taj treći rok ili ne...tri puta ić na popravni u dva mjeseca...pa to je bolesno...uglavnom raska vjerojatno želi da ja prođem razred inaće nebi zvala moju staru i rekla da predam zamoblu...ali šta je najbolje u školi je žena vrtila drugifilm...kad smo razgovarale bila je onako bezobrazna prema meni...i nije mi ni spomenula nikakav treći rok, niti zamolbu...uopće nije spomenula nikakvu šansu da prođem razred...i sad ja sam imala pet minuta da odlučim želim li iskoristit tu jednu šansu il ne...ja sam imala samo pet minuta za takvu odluku...ja nemogu odlučit šta ču pojest za ručak a kamoli da u roku od pet minuta odlučim nešto takvo...naravno nekima ta odluka nebi bila tako teška...ali...ja nesmijem ništa reć sari...ja njoj nesmijem reć da ima šanse da prođemo razred...ja njoj nesmijem reć da sam ja bila na neki način prisiljena i nisam mogla odbit takvo nešto...kako ču ja njoj doć za tjedan dana i reć (ako prođem) da ja ipak idem dalje a da ona ostaje u prvom...jednostavno ako ona ikako sazna ja ču bit okrivljena...ipak pa mi nemožemo jedna bez druge...i sad ako ikako sazna...ajme...mislila sam nekome reć da joj kaže al da se ne sazna da sam ja tom nekom rekla da joj kaže...ali opet če znat...ja ču bit okrivljena učinila ja to ili ne...a zanima me razlog...zanima me zašto sam ja zaslužila da prođem razred a ona ne...joj...ma ja jednostavno neznam šta da radim...nisu prošla ni dva tjedna a da je sve bilo u redu...uvijek kad sam sretna nešto me sjebe...ja neznam koliko ču ovako izdržat...i sad ak padnem i na ovom roku svi če mislit da sam to učinila da ostanem sa sarom...a ako prođem sara če se najvejrojatnije naljutit na mene...već je sve bilo dogovoreno...već sam se pomirila s tim da sam pala...i oni meni danas kažu da se i ovaj zadnji tjedan šta mi je ostao moram mučit i moram učit...i s tim da sari nesmijem ništa reć...a kako da joj ne kažem...pa koliko smo puta pomogle jedna drugoj...s njom sam proživjela puno više nego s karlom i tinom u osam godina zajedničkog školovanja...njoj sam sve govorila i uvijek sam dobila savjet...nikad me nije zajebala, i kad sam ostala sama bila je tu...i sad...ja moram njoj napravit nešto ovakvo...htjela sam odbit tu ponudu...ali stara se naljutila na mene...na rubu sam...jednog dana ču puknut...poludit ču i neće mi it spasa...a tada če shvatit da je sve ovo PRETEŠKO za MENE...dok sam bila mala imala sam ispade bijesa...al ak mi se sad neš takvo dogodi...to neće bit ni približno onome što sam radila kao mala...imala sam još ove godine takvo nešto a onda sam sama sebi naudila...užas...jednostavno oni če mene odvojit od jedine iskrene frendice koja mi je nešto značila u životu...koja je meni pomogla i kojoj sam ja pomogla...ona mi jednostavno previše znači da bi ja njoj mogla prešutit ovakvo nešto...samo molim Boga da ne puknem...jer visim na tankoj niti...nemam više ni snage ni živaca...
Post je objavljen 28.08.2006. u 18:37 sati.