Marketing
Cured... I guess...
Hey…… evo i mene natrag………
Nego, da ne okolišam previše, situacija je bila sljedeća:
U bolnici sam bila 6 dana…… 6 fuckin' dana…… užas…… Još je dan pred operaciju bilo dobro… cura u sobi mi je bila luda… nije zapravo cura, ima 28, muža i ful malu klinku, al totalno otkačena… I pripreme za operaciju i to, smiješno do bola…… još mi se doktor prezival Dawidowsky… nemam pojma otkud je lik, al je kilometerni…
Ali poslije……… e, da sam znala kaj me čeka, nebi se tak veselila…… Probudim se i totalno zbunjena o tome di sam i kaj je bilo nisam odma ni skužila koje sranje mi je u grlu… Al sam imala prilike skužiti, bez brige… S tim da nisam znala da oni to delaju tak bezveze… Možda zato svi govore kak je to lagana operacija… Oni ti odrežeju mandule i ostaviju tak! Ostaviju ti dvije otvorene rane u grlu da ti se same zacijeliju s vremenom… hallo??? Debilčine! A moje mandule bile ogromne i još k tome malo upaljene……
I da sad ne opisujem kak mi je točno bilo, la la la, znam da vam se to neda čitati, evo vam kratka verzija…
U bolnici sam bila na dvije tablete i jednoj injekciji dnevno minimum, još tri dana doma sam bila u istom sranju, s tim da sam taj treći dan doma prvi put popila toliko tekućine da sam mogla reći da nisam žedna… Znaš kaj znači biti žedan sedam dana, čaj kraj tebe, a ti ne možeš gutati ni na suho, a kamoli neke… strašnina… A o jelu da ne pričam… pojela sam ukupno dvije šalice čokolina u tom periodu… al osmi dan mi je bilo bolje, pa sam čak i normalno jela… i dogodilo se baš kak mi je i doktor rekel… nagla promjena nabolje… grozno ti je i grozno i grozno, i onda najemput možeš jesti, piti, govoriti… Da, do tad sam ispisala bilježnicu i pol… morala sam nekak komunicirati s mojima…
I sad sam konačno bolje…… još uvijek na tabletama, naravno, samo su sad dvije dnevno, al…… I da… poražavajuća činjenica… imam 46 kg!!! Djelujem si anoreksično… užas… Sad sam u programu debljanja… mama me pita s čim god stigne… Al ima to i dobrih strana… sprema sve kaj volim… hehe… Istina, nije da mi išta još ima pravi okus, ali… s vremenom… Glavno da više nikad nikad nikad nem imala anginu… ajme, koji feeling… Riješila sam ih se!!! Najgore je prošlo… i sad sam freeee………
Hm… samo da sad ovu subotu mogu van… joooj, da bar budem u stanju za iti van… ma moram ovu subotu iti van… zadnja slobodna… ah…
Ste vi svjesni da je gotovo? Jer ja nisam… Ovo ljeto bila sam tri put vani, i to sve do 14.7. i to je to… Od mora nisam imala apsolutno ništa… I sad bi trebala u školu??? Malo morgen… Mislim, fale mi neki ljudi, neke situacije, ali ima i onih koji neee…… koje neću videti, koje mi se neće slušati… grrrr…… Zake vrijeme mora tak brzo da leti? Ha??
Post je objavljen 28.08.2006. u 18:46 sati.