Cuo sam joj glas danas a osjecam se jos losije. Najbolja mi je prijateljica, osoba koja mi znaci najvise na svijetu ali ...Eh, koliko je volim, a znam da joj nista ne mogu zamjeriti. Mogu samo zamjeriti sebi a to me muci vec duze vrijeme, zasto joj nisam rekao da je volim onda kad sam trebao. Zasto sam bio toliko "muskarac" zasto nisam bio osoba, osoba koja izrazava svoje osjecaje, osoba koja joj kaze da je voli. Ne znam sto je gore. Ako je ne cujem onda sam nervozan, tuzan, lud...A znam da...
Kao ne bih smio zbog bolesti ovo, ne bih smio ono... Ali jebes doktore, jebes sve ostalo.Sjeo sam na bicikl i otisao barem malo da skrenem misli. Da, ali otisao sam na groblje i plakao... Nisam plakao vec jako dugo... A najgora stvar je u tome da sam plakao zbog sebe, Isuse koliko sam sebican... Ne znam, mozda bi bilo bolje da sam ja tamo... Ali opet onda joj ne bih cuo glas, ne bi mi ona mogla pomoci kad mi treba. A kad mi je tesko uvijek nju nazovem, i uvijek je tamo, da me saslusa...
I sta sad? Da se napijem? Hoce li mi to pomoci? Da li ce biti sve u redu? Da li ce i ona mene voljeti toliko kao i ja nju?
Zar stvarno nismo jedno za drugo. Glava zna da je ona bolja za tri klase od mene ali zasto to srce ne shvati. Zapravo su ljudi glupi u srcu a ne u glavi...
Rekao sam vec da je svaka prava ljubav nesretna. Kad bolje razmislis stvarno je tako...
Dobro da ovo nitko ne cita, ali barem mogu malo olaksati dusu, dobar je ovaj internet, preko interneta svatko moze postati covjek, svatko moze izrazitiu svoje osjecaje, svatko moze..., svatko moze sve
Ja te volim, ja te volim
volim da ti pogadjam sne
i ne razumijem zasto te
smeta, ne mari za to
Post je objavljen 13.08.2006. u 16:35 sati.