TOP SECRET
Pokušaću da napišem nešto smisleno, i molim unapred za razumevanje, jer u mojoj glavi je još uvek bućkuriš od sinoć. Previše pića, u svakom slučaju, ali na onaj fazon, kad ni ne provaljujete koliko ste popili.
Rekli su mi da sam posle, kad smo krenuli kući, bežala od policije. Oni su me jurili, da me zaustave, verovatno, a ja sam - bežala. Jebote. Ja se toga ni ne sećam. Sećam se samo Vivaldija koji se orio Ognjenovim kolima, i ničeg više.
I pijanog buđenja. Vrtoglavice. Vođenja ljubavi u ranu zoru, kao u nekom razmazanom filmu.
Jučerašnji dan je valjda morao tako da se završi. Bio je to odvratan, smoren i dosadan dan, po svakom pitanju. Probudila sam se sa kamenjem umesto zenica. I tako sam se i ponašala ceo dan. Poluizdrkano, besno, razmaženo. Jedino sam pazila da ne vrištim na svoju mladunčad. Na to jako pazim u poslednje vreme.
Ja moju decu ne kažnjavam i ne tučem. Ali sam se drala. Oduvek, čini mi se. Jednostavno, ponekad nemam dovoljno živaca da se objasnim sa njima, ili me prosto dovedu do ludila kada moram po dvadeseti put da kažem "obuj papuče" i onda popizdim, i jebi ga... E od pre par nedelja se igram "rada na sebi". Aj, kao, ja se više ne derem. Nego stanem, pokušam da ih razumem. I ide mi. Odlično, cvetić za mene :)
Pogotovo mi je drago, kada tako, osvane neki sjeban dan, a ja ih poštedim mojih ličnih sranja.
Možemo da se lažemo, ali za to nema potrebe, juče sam puzala kroz neku prašumu svojih sumnji. Ljubav i ta sranja. Voli me, ne voli me, voli me...a zašto onda...a zašto onda ne... koji mi je kurac, bre.
A, da. Vi ne znate? Prošle nedelje smo Ognjen i ja išli do mora. Ono, seli u kola i spalili se do Ade Bojane. A tamo...njegova ex ljubavnica. Ko nije moderan? Ja? Pa ja sam užasno moderna i savremena, to je toliko normalno da dvoje ljudi koji su u vezi i ljubavi, valjda, idu kod žene (16 godina starije od njega) s kojom je spavao prošle zime, izveštavajući me o tome, kao da je to neka toliko šik stvar, da ne može da je zadrži za sebe. A ja skapavala od ljubavi, ljubomore, čežnje...za sve to vreme. Ok, mi tada nismo bili u vezi. Ali smo bili u ljubavi. Spavali smo zajedno u krevetu. Izlazili. Pili, provodili se, smejali, putovali...ja sam ga žarko želela samo za sebe, a on je odolevao. I onda je naleteo na nju. I onda su valjda prestali da se krešu (jesu li?!) i postali vrlo bliski i intimni prijatelji. Tako on kaže. I šta znam, da ne gušim sad, ona je moj lični demon.
Ja sam ljubomorna i posesivna. Po prvi put u životu. I ja sam išla kod te žene u kuću, kao, sve je cool, 21. faking vek...nemam pojma.
I što je najveća fora, ona je ok. Skroz. Normalna, luda taman onoliko koliko treba. Fizički - avion. Razumem ga. I ja bi je kresnula. Opušteno.
Pet dana sam bila u njenoj kući omekšale svesti od trave i loze. Samo je tako moglo, valjda. Ona se pridružila. I razgovarale smo. O njemu. Tj, ona je govorila, a ja sam zalepljena kao žvaka za njen drveni zid buljila u nju prestravljeno. Dešava li se ovo meni stvarno????????????? WTF???? Kakav je ovo razgovor? Gde je jebena kamera? Scenario? Odličan, nema šta...
Sve je u redu. On me voli (na svoj način) - Lola Novaković peva tu ljigu vrlo trapavo i svaki put me na smeje.
Nisam mogla ni da pretpostavim da ću jednom toliko snažno nekog želeti, voleti, sanjati ga i drhtati nad njim, gazeći svaki svoj jebeni princip i to sve činiti toliko svesno, da bih najrađe povratila na samu sebe.
Najluđe je u svemu tome što ja flertujem kao manijak. Moj osmeh nikad nije bio zarazniji. Vidi Ognjene, sviđam se i drugima...kako bedno. Osetim tada kako u njemu tinja žar. I zlo mi je koliko mi je dobro :)
A da, sinoć je u gradu bilo hladno. A ja sam izašla u japankama.
"Ti treba da rađaš! Zašto si bosa?" rekao je.
Ko je ovde lud?!
Jel to ljubav?
Sa sve onom staricom?
Koliko je nama, u stvari, godina?!?!?!
Odlepljujem, lagano...
Post je objavljen 13.08.2006. u 10:53 sati.