Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/silmarien

Marketing

a naslov????

po stoti put pišen i brišen ovaj post...došlo mi je da posvetin ovaj post jednoj predivnoj osobi a onda san shvatila da teško pronalazin riči kojima bi mogla pretočiti svoje osjećaje u ovu tipkovnicu isprid sebe..tako da ću sve to zadržati za sebe..
...zašto mi se to često dogodi? meni poznatoj brbljavici koja uvik ima nešto "pametnoga" za reći, da ovako na momente blokan i ne znan što izustiti...
..ili svarno postoje osjećaji koji se ne daju ričima kazati, jednostavno takvih riči u rječniku nema i definitivno bi ih pod hitno tribalo izmisliti...evo npr.kada bi nekome ko nema dite pokušala objasniti što ja osjećan prema svome malome princu, teško da bi mu to ijednim ričima mogla opisati..i ljubav koja je po meni najjača, najtoplija i najlipša rič opet je nekako "mlaka" s obziron na ono što mi je u srcu...
..morati ću ja izmisliti neku rič za to..pa ću je podiliti sa vama ako mi to uspije.. :))

..e jebiga taman kada san se uživila u pisanje triban se skinuti s kompjutera tako da će ovaj post po svoj prilici imati update....

update
Od jubavi san duša ranjena



Pod mojon provon olujno je more
A nigdi svitla da mi snage da
Sva jidra spuštan, zašto da se bore
Od jubavi san duša ranjena
I neću nazad, nek me vitar nosi
Jer nisan za te moga zivit ja
Kad bog me primi, kad me pita ko si
Od jubavi san duša ranjena

Kad jednom bude kasno za sve riči
Jer nije jubav rana ča se liči
Kad tilo drće ka da vitar puše
Ti dođi meni, ti dođi meni
Da ti skinen križ sa duše

I sve san daje, sve je veća tama
I ne znan više kako san se zva
Jer samo pantin to ča ne bi tija
Od jubavi san duša ranjena


...nije baš da obožavan Gorana Karana ali čovik ima lipi glas i ova pisma mi je sad došla u glavu, neman pojma ni kako ni zašto...ili me možda proganja nešto iz prošlosti što san duboko zakopala u sebi, nadajući se da nikada neće isplivati, pa me sada ipak preveslalo i uspilo izaći vanka kroz ko zna koje pukotine u meni...ehhh ne smin o tome..uvati me tuga onda, a ja i tuga nismo baš u najboljin odnosima, naime uvik joj zalupin vrata prid noson kad pokuša ući u moje srce. zna da nije dobrodošla, pa se možda upravo zbog toga pokušava na bilo koji naćin provući i ući tamo di najviše zaboli...

...odo ja popiti pivce za živce party...pa ću odma biti bolje volje...nut
prošlost nek ostane di je i bila...kakva god bila, ne želin je brisati jer upravo san zbog nje danas takva kakva jesan..sve te stvari iz prošlosti, bilo pozitivne ili negativne, te izgrade u osobu ili dobru ili lošu, ili pravednu ili nepravednu, iskrenu ili neiskrenu...zato je potrebno valjda da čovik proživi i neke ne baš ugodne stvari, da bi jednom u budućnosti znao cjeniti sitnice i uživati u životu...jer čini mi se da onima kojima sve ide nizbrdo i bez problema da upravo te ljude karakterizira bahatost, sebičnost i nehumanost...ne znan , možda se varan, ali triba proći i lipo i ružno da bi moga na život gledati REALNO...


Post je objavljen 03.08.2006. u 19:07 sati.