Drob mi napreduje. Ne znan jel toliki triba bit, ipak mi je ovo prvi put, ali zadovoljna san. Ponosno ga šetan okolo jer sad već niko ne može mislit da san se uprasila. Valjda ne može. Bila san na pregledu i ginekolog kaže da je beba savršena. Nego? Pa i mama mu je! Pišulinac je još tu. Dakle, definitivno je Mali.
Mali lupka stalno. Gladnuš je za popizdit. Čin ja nešto pojeden, eto ti njega. Čak je i na slici sa UZ otvorenih usta. Šta san rekla, gladnuš teški. Ruka mi je stalno na drobu. Gladin se. Guštan kad se miče. Jeste ikad išli na ribe? E pa sličan osjećaj ka kad staviš ješku i baciš tunju, pričekaš malo i onda počne čokat i trzat. E pa tako nekako. Gušt, ali samo kad me lupka put vanka. Zanimljiv osjećaj. I zanimljivo je gledat kako se drob miče. Osjetija je i Muž, Tata jel, i brzinski maka ruku. Kaže da nije zna da me to tako jako lupa, boji se da me to boli. Smišan je. Sad samo gleda, ruku više ne približava mome drobu. Ima bit da mu je to stresnije nego li dva pregleda na kojima je bija. Prvi put smo zamalo tražili mirisne soli. Drugi put je već bija skuliran, čak se i okuražija zezat sa barbon ginekologon. Mali na dane lupka i put unutra. E sad, lipo je to, puno lipo jer znan da se to miče moj Mali i da je sve u redu. Inače je... čudno. Ponekad strašno čudno. Nije mi baš najugodnije kad se okomi na moje unutrašnje organe. Ili kad lupka put doli ka da oče vanka. Mislin da je to tek početak i da me najveselije tek čeka.
Inače, još uvik me znaju vatat promjene raspoloženja. Rijeđe, ali uvati me. Ma smo našli lijek! Muž me odvede u Zemlju čudesa. Tamo Alisa cila ozarena i hipnotizirana gleda i bira. Zasad mi razum još uvik prevlada. Na izlasku iz Turbo limacha, sa kojon kesicon u ruci, ja san najsritnija na svitu! Nekidan san se vratila doma sa poplunon za na dičju postelju. Poplunon! Na 35 stupnjeva u ladu!
Možda mi razum ipak gubi kontrolu...
Post je objavljen 02.08.2006. u 22:53 sati.