A slušajte ovo.... Evo, baš ja prije par minuta doša na internet, pogledat ima li koji komentar, stogod malo sredit na blogu i tako.... I zove mene sad otac na mobitel, već vidin kako će me počet da je zauzet telefon... Kažen ja ono molim, al puna mi kapa, znate, ton mi nije bia baš neki, više onako umoran od svega(šta je istina), a on meni: "Kako to govoriš,kako to govoriš?" a ja: "ne čujen..."(nisam zna šta drugo da kažen), a on paf i poklopi mi...Bože moj degenerične familije... Pogotovo oca... Ja stvarno neznan kako se toliko može nervirat... Bože moj... Ma to je nevjerojatno! Nemoš mu ništa ni reć... I kako bi se ja sad triba osjećat, on mi tu poklapa telefon.... A šta ćete, takav je život... Uhhh... Nekad stvarno može bit.... Bože sačuvaj...
Ma dobro, ovo je ovako neplanirani post, mislim se šta bi moga pisat, iman jednu ideju al to za kraj čuvam... Ma neznam još, nemam baš nekih dobrih ideja, a volia bi pisat o nečem... Sitit ću se nečeg...Ponestaje mi inspiracije...Iako imam par ideja, al tia bi nešto onako, neznanstveno..pa, vidit ćemo!Pišite komentare,ne morate na ovaj post, nego na post na koji se komentar odnosi... Slobodno, vidit ću, bez brige... Ajde pozdrav svima!
P.S. Nasty girl, a da nisi malo falila spol? Čitaj pažljivije! Ja sam muško!
P.S.(2.8.)
Nisam tia komentirat na novi post, želim da malo stoji, da ljudi vide, pa ću onda ovako ako budem šta dodava... Dakle, da vam ispričam još jedan, današnji događaj vezan uz moju familiju, koji nije direktno vezan uz mene, al ipak, ima je bar psihički utjecaj na mene...Dobro da ovo neće puno ljudi vidit... Dakle, brat mi u ovoj sobi di je kompjuter, a mater ga pita nešto, nije sad važno šta, pita ga kad će on to obavit(jer govori već par dana sutra ću,sutra ću...). A on priča na mobitel s curom, i niti da poklopi slušalicu, nego njoj(materi): «glupačo pusti me vidiš da pričan na mobitel!». Ja sam bia u svojoj sobi(fala bogu...). Mater,naravno, poludila, i počeli se oni nešto svađat... A on curi na mobitel: «ne mogu sad, vidiš da me ova glupača ovde...» Ma ne sićam se više šta su sve govorili... Mrzim to... Al mislim,ono, on njoj: «pusti me na miru,j... ti boga(ja nikad takve stvari ne psujem), sad baš neću to napravit, glupa si, koza si»... A ona njemu da je propalitet(pa je godinu faksa, a vjerojatno će sad opet na prvu, a triba bi na treću), da je ona svoj fakultet završila, a njega ćemo vidit... Dobro, ovo je premorbidno, neću sve govorit... I oni se tako svađaju, ja sam prije čita knjigu, al to više nisam moga...iz razumljivih razloga...Mda... I dokaza sam ono da je šutnja zlato... I da je ponekad šutnja najbolje što možeš pružit nekomu... I onda je još i pala neka žarulja, neznam jeli ju to brat namjerno bacia, ne virujen, ipak, iako mi ne bi bia prvi put...Ma nije ni bilo tako loše,ovaj put...nije ni da je toga tako puno, al stvarno mi je puna kapa ponekad... A brat me stalno nervira, i to nesvjesno... to sam ja kriv, priznajem... Dosta mi ga je bilo gledat ovih 16-17 godina... E da je bar otiša studirat u zagreb... ma znam da sad ja ispadan ovaki i onaki, al eto,stvarno me nervira ponekad svojim ponasanjem. Jucer mi uzea ključ, jer nije moga nać svoj, i to bez da mi je išta reka... Ja osta doma bez ključa, s otključanim vratima... Sve dok nije mater došla, kasno... A šta bi bilo da sam izaša negdi? Boli njega neka stvar za druge,samo ga je briga za svoju guzicu...mrzim kad to radi...stvarno zna bit odvratan...uhhh...ma dobro, bilo bi dosta, nadam se da ovo niko neće ni čitat, vjerojatno neće, tako da je dobro, na neki način, samo malo ispuhujem bijes...a je mi neka familija...bar nije niko alkoholičar, niti iko puši...a i to je nešto....a šta ćete...Dobro, dosta bi bilo, ostavljam vas aktivnom postu....
Post je objavljen 01.08.2006. u 20:15 sati.