Pare za sve
Citam ovaj clanak i bas se nesto mislim dokle bi sve to dovelo. Ukratko radi se o sledecem modelu podele love. Svakom stanovniku jedne drzave bio bi omogucen osnovni prihod. Svakog meseca. Radio ili ne. Dakle svako ima redovno, sta god radio lovu na kontu. Npr. 1500 eura mesecno za odrasle i 625 za decu.
Ko radi, prima i dalje platu za to plus osnovni prihod.
Kako bi to bilo finansirano? Preko poreza na primanja (25%) i poreza na dobit (do 50%).
E sad, mene ne zanima toliko nacin na koji bi se to prakticno izvelo, vec sta bi to u normalnom svakodnevnom zivotu promenilo?
Prvo...wow, super osecaj, znas da ce da ti svakog meseca legne lova. Odmah mozes da planiras letovanje, zimovanje, novi PC na prolece. Cak i ako je porez na dobit veliki, bar ce nesto da legne. Nema minusa na kontu! Ko izgubi posao ne pada u bedak u dugove jer ne moze da se prehrani. Svako moze da pliva, pa makar i na makaronama sa paradajzom, al bar zna da ce videti kraj meseca kad opet stize lova.
Al dobro..idemo malo dalje. Ko bi onda jos radio? Mnogi, u prinicipu svi oni koji hoce vise love i oni koji gotive svoj posao. Tu bi se videlo ko kakvu prirodu ima, kome je novac toliko bitan da ga juri bez opravdanja da mora. Veliki broj ljudi bi radio ono sto hoce. Deca koja se treba da izaberu skolu bi imala drugacije principe pri izboru. Manje razmisljanja "Koja skola ce mi doneti siguran i dobro placen posao?" a vise "Sta se meni stvarno radi i za sta imam talenta?". Koliko bi jos dece tezilo tome da polozi maturu? Da li bi pritisak pri ispitima na faksu bio isti kao i sad, ako se zna da je student izabrao taj faks vise "iz ljubavi" nego "zbog boljih sansi na trzistu". I kako izgledaju uopste te sanse na trzistu? Ima li vise ili manje posla za inzinjere, programere, ekonomiste?
Poslove sa malom zaradom i nekreativne, naporne ili nezanimljive niko vise ne bi radio. Ili skoro niko vise. Pa ko bi onda skupljao djubre, prao podove, radio na gradjevini?
Moze li Pera na Micu jos uvek da ostavi utisak placenom vecerom i picem, ako ona ima mesecno bar isto primanja koliko i on? Da li je on jos uvek poziva na Pizzu i sok ili se zbog utiska rezervise najskuplji restoran u gradu?
Kako razmisljaju Mica i Pera pre no sto odluce da se vencaju? Hoce li imati vise love? Hoce li ona uopste morati da radi . Hteti mozda, ali morati? Rade li sve nase prodavacice u buticima, pekarama, na pijaci, sekretarice, cistacice...iz ljubavi prema tom poslu? I ako odluce da im je njohovih 1500 mesecno plus deo zajednickog budzeta dovoljan, ko ce raditi sve te poslove? Ambiciozni studenti?
Da li bi ljudi vremenom pali u vrstu depresije zbog manjka borbe za prezivljavanjem? Ili bi drustvo procvetalo i svako bio miran bez egzistencijalnih strahova?
Post je objavljen 24.07.2006. u 12:52 sati.