Evo vam djaneri pa citajte ono sto ja citam ranjen po ceo dan:
------
Tajni izveštaj komandira ratnog vazduhoplovstva o dejstvima od 17. do
19. jula 2006. u južnom Libanu
Vrhovnom zapovedništvu - Glavni štab ujedinjenih svesrpskih snaga - poverljivo!
Kako ste zapovedili ja sam otišao od Bejruta do Sidona nakon
pregrupisanja da budem bliže frontu i otad sam izgubio svaku vezu s
prvim korpusom. Poslao sam poruku do vozmajora Bakljonosca ali se
kurir Lazar nije vratio s povratnicom, pa sam za njim hteo da pošaljem
dva goluba ali ih više nije bilo jer ih je naša vojska pojela. Nismo
imali mnogo materijalno tehničkih sredstava, a i žive sile nije bilo
previše. Krajnjim smo naporima osposobili za dejstvovanje tri Utve i
jednog Super Galeba koji je zaostao u Libanu valjda još od Tite,
Nasera i Nehrua. Jednu mi je Utvu sjebo mali Mitar kad se po sletanju
u složenim meteorološkim uslovima (peščana oluja drugog stepena)
zaleteo u krave na kraju piste, ali smo barem imali šta da jedemo dva
dana. Ta je ionako bila zakurac jer su na nju bila montirana ona govna
za prskanje kokuruza sproću gamad i gljive, a to nisam mogo da skinem
jer nisam imao taj broj gedore. Na Super Galeba sam montirao korpu i
to je mnogo podiglo moral naše vojske, nakon čega smo svi igrali kolo
doboko u noć. Iako smo imali tako ograničena srestva uspeli smo da
porušimo pola Haife, Eilat i Beer Shebu i kibutz Jahel, a usput smo
neutralisali dve židovske pešadijske divizije na koje smo usput
naleteli, a tenkovsku kolonu dugu osamdeset kilometara smo naterali u
bekstvo nazad odakle su došli.
Drugi dan nije bilo borbenih dejstava u rejonu Tir - Sidon - Bejrut pa
smo se orjentisali na vazdušnu podršku našoj vojsci koju smo mogli da
vidimo iz vazduha. I dalje nismo imali veze s glavninom korpusa.
Nabavili smo od jednog jevrejina koji se predstavljao za našeg
simpatizera satelitsku antenu pa smo videli da je judeomasonski CNN
javio da je general 1. korpusa Pharcyde teško ranjen i da se naša
vojska pregrupiše prema granici na rezervnim položajima. Vladika
zahumsko-podrinjski i celog Tajlanda Hrizostom Panajatović Antraks,
kojeg smo spasali iz Jerusalima pred jevrejskim hordama, odmah je
održao govor za podizanje morala. Jevrejina smo obesili kao špijuna.
Na jednoj od dve preostala Utve izgorele su karike pa smo je
rashodovali jer više nije za borbena dejstva. To veče su nas satrapi
bombardovali pa smo morali da otvaramo kutiju za prvu pomoć koju smo
zadužili i lepimo flastere. U napadu smo izgubili dva celodnevna
sledovanja, iako mislim da je to netko od naših pojeo. Neprijatelj je
izgubio sedamnaest bombardera B-2, preko trideset lovaca F-16, sedam
bespilotnih letelica i dva nosača aviona. Ljudstvo uopšte ne računam.
S neba su padale hiljade leševa onih koje je zavela neprijateljska
propaganda. Izginule su čak i posade bespilotnih letelica, ali za to
nemam potvrdu.
Trećeg dana u zoru odbili smo smo težak i podmukao napad s mora. Jedva
smo uspeli da potopimo šestu flotu i njihove domaće izdajnike i niti
jedan zavojevač nije uspeo da nogom stane na sveto srpsko tlo. Za
osvetu smo odmah pokrenuli bombardovanje svim srestvima po dubini
izraelske teritorije sve do Sinaja. U odbrani smo potrošili sve
gorivo, obe ručne bombe i jednu zarobljenu neispravnu nevođenu raketu
koju smo koristili kao buzdovan, nakon čega je držanje položaja u
Sidonu postalo besmisleno. Komandovao sam izvlačenjem po komunikaciji
Sidon - Barja - Damur - Bejrut, a sva su dejstva dovršena do
dvadesettri časa. Od gubitaka smo imali još jednu klipnjaču na Utvi, a
korpa koja je otpala iznad granice ne može da se smatra gubitkom jer
je to bilo planirano. Posle ću da neke junake predložim za
odlikovanja. Mali Jovo je lego na atomsku bombu da spase drugare i
uopšte da nije bolelo kad mu je polomila rebra i natukla levu ruku, a
več je naredno jutro sam neutralisao dve baterije jevrejske
protivazdušne obrane koristeći samo kaiš i bokser.
Nije na odmet da se spomene da smo za vreme i nakon borbenih dejstava
preobratili na pravoslavlje dvadeset hiljada jevreja, a na kraju nismo
imali dosta kokardi da delimo pa sam ja dao svoju natporučniku Mossada
Urielu Tzvi-Goldštajnu koji se sad zove Vojislav Mihajlović i najveći
je Srbin i svom kibucu. Bez kokarde se osećam kao go, pa moram da
pišem trebovanje kad se vratim u bazu.
Celo ratno vazduhoplovstvo želi vam brz oporavak u Vrnjačkoj banji i
da se što pre vratimo na vekovne srpske granice na liniji Kejptaun -
Timbuktu - Bombaj - Peking - Džakarta - Manila - Tokijo. Čekam daljnje
zapovedi.
Za Stepu i otadžbinu! Najjači smo bre!
Red Leader
General ratnog vazduhoplovstva Armije Svetog Save
Post je objavljen 20.07.2006. u 19:39 sati.