Ne znam koliko sam još dugo tako ležala i buljila u neku samo meni poznatu tačku.U sebi sam ključala. Željela sam samo otići negdje gdje me niko ne pozna i biti tu bar na trenutak.Nisam više mogla izdržati u ovoj sobi.Iako je bila ogromna osjećala sam se skućenom i zatvorenom.Trebala mi je sloboda.Trebao mi je odmor.Spremala sam se da izađem i prošetam po novoj okolini,koja je moj novi dom.Dok sam se spremala,u sobu su mi uletjele Tania i Iris.˝Ej,ćao,cure“odgovorila sam im na pozdrav.Irisine oči su se caklile.Znala sam da se nešto desilo između nje i Drewa,ali i Tania je bila jednako uznemirena,a to je bilo baš čudno za nju.˝I kako bi?˝upitala sam Iris.Ona kao da je čekala to pitanje da mi može potanko sve ispričati.˝Znaš,kako je bilo super...Otišli smo u šumu i bio je mrkli mrak.Moram priznati bila sam pomalo uplašena bez Lune,a tako duboko,ali on mi je ulijevao sigurnost.Tamam što sam odustala od pomisli da će ovo biti romantični sastanak,sjeli smo na jedno oboreno deblo,a ispred nas su izletjele cvijetne vile kao da su plesale samo za nas.A zatim me pozvao da plešemo i to smo zaista uradili,ali ne po zemlji nego uz pomoć nekog praha...˝pričala je tako brzo da je niko nije mogao zaustaviti...Onda nakon što je završila pokazala mi je prstom da se primaknem.To sam naravno i učinila.Započela je:˝Znaš onaj drugi dečko što je predavao Tanii?˝Kimnula sam potvrdno i pogledala u Taniu koja se zarumenila blago...˝On joj se sviđa,pa smo mislile...˝Gledala sam upitno ne znajući šta žele da kažu.˝Pa,recite već jednom!˝rekla sam glumeći ljutitost.˝Pa,s obzirom da se sviđa Tanii da li bi ti mogla saznati onako neobavezno nešto o njemu?˝rekla mi je Iris ne okolišajući.Pogledala sam u Taniu i vidjela da joj malo neugodno. Nasmiješila sam joj se da je malo ohrabrim.Nije joj bilo nimalo lako.I nju su osjećaj baš kao i mene zbunjivali,ali eto desilo se što se desilo.Bile su zaista drage prijateljice,dok su Corina i Eliah bili malo previše povučeni,a svo moje mišljenje o Reesu se pomiješalo.Znala sam da su mi potrebni,kao što sam bila potrebna i ja njima.Pretpostavila sam da će me pitati kad se mogu raspitati o Coleu,pa sam smjesta ustala i navukla na sebe plašt koji je bio prebačen preko stolice.˝Gdje ćeš to ti?˝upitala me Tania.Samo sam joj se nasmijala i rekla:˝Odoh obaviti dužnosti jedne prijateljice!˝Obje su poskočile kad su to čule.Zagrlile su me u isto vrijeme,a ja sam im uzvratila.Ovo im je bilo veoma važno i nisam željela da im to uskratim.Čineći sve sretnima na neki način sam i ja postajala sretna.Dobijala bih za to iskrene prijatelje i ponos za odlično obavljen posao.Nisam željela gubiti vrijeme,jer je noć već padala.˝Sirra,krenimo˝obratila sam se Sirri koji je poslušno skočio sa kreveta i izašao sa mnom.Hodao je ispred mene ili pored mene,ali nikad iza,to mu je bio neki ritual.Uproks tome bio je veoma oprezan.Mislila sam da se pretjerano brine,ali malo zaštite bi mi dobro došlo...Izašla sam iz dvorca i uputila se prema konjušarnici.Svako veče u ovo doba većina stvorenja koja rade ovdje odlaze da ostave svoje konje,pegaze i jednoroge i da im pruže odgovarajući tretman. Nadala sam se da ću tamo zateći Colea,a možda i Drewa koji bi me upoznao sa njim.Ušla sam podignute glave,a vilenjaci koji su tu bili su gledali za mnom,zbog čega ne znam...Upitala sam jednog od vilenjaka: ˝Znate li gdje je Cole?˝Vilenjaci su se začuđeno pogledali i rekli da je na kraju konjušarnice.Bilo mi je veoma čudno,jer su mi komentarisali meni iza leđa nešto tipa:˝Zar ona već zna?˝Nisam znala šta bih trebala znati i to me izluđivalo.Colea sam našla tamo gdje su mi rekli:˝Ćao,ja sam Ciara˝On je odložio pribor za timarenje svog crnog jednoroga i rekao:˝Da,znam ko si ti...˝Očigledno mu je bilo jasno da mi nije bilo jasno kako to zna.Brzo sam se sabrala i rekla:˝Ovdje nisam zbog sebe,ali ti neću ni reći zbog koga,pa te ljubazno molim da mi kažeš da li imaš djevojku...˝Gledao me zatečeno.Moram priznati da je i mene iznenadila moja izravnost.Osjećala sam da mi nešto ulazi u um.Odmahnula sam glavom i stavila ruku u razinu njegove glave:˝Prekini!˝Samo što sam to rekla,toga više nije bilo.Cole me gledao zaprepašteno:˝Da li ti znaš šta si sada uradila?˝Gledala sam u njega ne rekavši ništa.˝To je vještina kojom samo posebni mogu ovladati i to sa vježbom.Gotovo je nemoguće oduprijeti se čitanju misli!˝Evo moja prva moć se pojavila.To mi je laskalo,ali i zabrinjavalo.Nisam znala da li je ta moć nešto što će mi više pomoći ili odmoći.Prebacila sam temu.˝I možeš li mi,molim te reći da li imaš curu?˝nastavila sam. Cole se nasmija ˝Ako je to za onu vilenjakinju iz moje grupe odgovor je ne˝.Nasmijala sam se.Naš smijeh je prekinuo Drew.Uletio je u ovaj dio kao furija.Počeo je vikati na Colea:˝Jesi li ti normalan?Ona još nije trebala saznati da si joj brat!˝Tamam kad sam pomislila da me više ništa ne može iznenaditi,Drew je ovo rekao.˝O-on...On mi je brat?˝zamucala sam dok su mi iz očiju padale suze.˝Bravo,Drew˝rekao je Cole. Drew se izgubio:˝Ali rekli su mi..˝Malo sam se sabrala i pogledala u njih dvojicu...˝Lagao si mi,Drew... Lagao si mi!Mislila sam da smo prijatelji,da smo poput brata i sestre!Nemate pojma koliko vas prezirem!˝ rekla sam,a zatim istrčala iz konjušarnice brišući suze.Svi su se okretali za mnom.Na izlazu me dočekao Sirra.I on je potrčao za mnom.Ne znam koliko sam dugo trčala.Iscrpljena od tog silnog trčanja sjela sam na jedno brdašce...Vidjela sam da je mjesec pun.Osjećala sam potrebu da nešto uradim.Moje zavijanje je bilo produkt moga bola...Nisam znala ko sam,a ni šta sam...Da li ću to ikada saznati?
Post je objavljen 11.07.2006. u 19:39 sati.