ja sutra napokon idem u šibenik.
(ajmo svi sada jedno veliko JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!)
sutra isto tako pišem ispit kojim ću riješiti uvjet.
(ajmo opet svi jedno veliko JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!)
ja još nisam počela učit za dotični ispit.
(nema velikog JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!)
tako to ide. kao i inače, nešto mene u mojoj prekrasnoj glavi mora sjebat.
cilu koncepciju.
pa tako zbog upravo toga nemožem učit. u biti, možem, ali naravno, kad postane gusto.
i koliko god mi se ide doli (sunce, more, moji ljudi), i ne ide mi se. iz istih razloga.
razloga u obliku osobe. a već sad znam da to ne vodi ničemu.
al ono...ja moram po svom.
inače to ne bi bila ja.
ponekad bi mi bilo lakše da to nisam ja.
al jebiga.
odmorite se vi.
nemojte biti impulzivni ko ja.
čujemo se povremeno.
kad se udostojim maknut iz mista «kojem je civilizacija okrenula leđa».
Post je objavljen 09.07.2006. u 15:12 sati.