Sanjam da padam nekud u dubinu, sanjam da me nešto progoni, želim vrištati, a glasa nema.... Puno puta sam sanjala takve snove. I danas ih dobro pamtim. Ali ti snovi su iz jedne dimenzije prešli u drugu i postali su moja stvarnost. A ja ne mogu vrisnuti iako me sve to užasava. Nema glasa iz mog grla!
Moj prijatelj mi rekao da je ovo idealan način da konačno vrisnem. Pokušavam... ali još ne čujem glas. Možda sam tijekom svih ovih godina izgubila osim sebe same i sluh. Treba dignuti glavu gore i učiniti korak, a kako kad imaš utege oko nogu, a i naviknut si na njih i postali su ti dio tebe.
Post je objavljen 06.07.2006. u 22:22 sati.