Naučila si živit, tico lijepa
Od svakog ne primit ruku pomirenja ..
I počinješ razumit prvi puta
Da jedno smo na vani, a drugo smo iznutra
Hodaj! Nebo strpljive voli ...
Hodaj! Možda se sve ipak u dobro pretvori ..
I tko će to izvagat svaki puta
Koje riči vratit' a koje ćeš progucat?
I straj te izgovorit nakon svega
Da godinama živiš s nekim koga ne znaš
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori.
Zašto nosiš oblak iza lipog lica?
Viruj, bit će sve u redu, i za svako slovo
Ti ne traži krivca
U sebi
Il' u meni
U svemu
Jer slomiće nas to
Hodaj ... Nebo strpljive voli
Hodaj ... Možda se ipak sve u dobro pretvori.
Gibonni
Hodaj
( Unca fibre )
Post je objavljen 06.07.2006. u 11:46 sati.