Marketing
Tko zna ? + JEDAN JAAAAAAAKO SRETAN UPDATE
Što je potrebno za sreću?
Zna li netko?
UPDATE 7.07.2006.g. 10:15:
Odgovori na moje gore postavljeno pitanje zaista mogu biti različiti. Mogu biti filozofski, mogu biti dubokoumni, mogu biti poučni... i mogu biti drugačiji svakog dana. Ovisno o događanjima tog dana. Evo, recimo, tog dana kad sam postavila to pitanje, bila sam nešto razočarana, potištena, ostavljena, izgubljena, onako, neko bi rek'o: "klasičan školski primjer PMS-a", mada nije bio PMS. Skupile se neke krive stvari pa mi zapele u grlu, i neće ni gore, ni dolje. Stoje zaglavljene, žuljaju, guše me... i nakon pustog mučenja, napokon sam i taj grop koji me stezao i gušio izbacila van – u obliku ovog gore pitanja (o, Bože, gdje li je kraj gluposti moje).
No, noć je ponekad pametnija od dana, pa sam i ja odlučila malo intenzivnije razmisliti o svom pitanju sinoć prije spavanja. I tako sam sinoć razmišljala. Razmišljala. Razmišljala. No, sve je ostalo u pokušajima razmišljanja jer jedino što mi je pametno padalo na pamet su one sandalice koje sam zapazila neki dan u izlogu. Uzaludni su bili svi moji pokušaji da se malo skuliram i bistrije razmišljam, da ne budem tako površna kad je riječ o jednom tako višesmislenom pitanju. No, sandalice su uporno bljeskale pred mojim očima. Onda sam s filozofskog pitanja: ŠTO JE POTREBNO ZA SREĆU?, prešla na razmišljanje o pitanju: «JEBOTE, JE LI TO PUNO LOVE DATI ZA JEDNE SANDALICE?». I što sam se ja više trudila izbaciti iz glave sandalice i otkriti tajnu sreće, to su se ta dva pitanja i ta dva pojma potpuno pomiješala i izmješala u mojoj glavi, toliko da su postala neodvojiva jedno od drugog… sreća = sandalice… sandalice = sreća…
I jutros sam se ustala malo ranije nego obično, što je inače jaaaako čudno za mene, no, odlučila sam - za sreću sve… I tako sam i prije posla, dok su još svi mirno spavali, odjurila u trgovinu i kupila svoje sretne sandalice…
I recite vi meni što god hoćete, da sam površna i blentava, ali moje nove sandalice su meni sada na nogama – i ja sam sretna… Istina, ne mogu u njima obavljati svakodnevne poslove i rješavati poslovne obveze, više su onako noćne (s petom do guzice), ali petak je – neka posao čeka do ponedjeljka.
Danas ću sjediti i diviti se svojoj sreći… 
Post je objavljen 06.07.2006. u 08:53 sati.