Zaželila sam se malo promjene. A treba mi. Od svih čudnih stvari lately počela me bolit glava. Ili je to zato kaj sam dobila mengu. Ah, darn it, ipak jeto prokletstvo (ups, dar) nas ajmo reć žena. Barem se neću mučit na moru. Da se vratim na čudne stvari... Ma nije to tako loše, ali kad zajebete određenu osobu, tješi vas misao da ju nikad više nećete vidjeti. Ona jesamo u prolazu. Nisam nit slutila da ću upoznat curu koju sam MOŽDA uputila na sedmicu koje nije niti bilo. Ah, zaista se nadam da se okrenula na Savskom... Tako simpatično, srela sam nekoga kog poznajem već 13 godina, ali kao klinke smo se mrzile. Barem sam ja to tako doživjela. Možda i želim neke urnebesno-bolesne stvari, ali stvarno ne znam ni sama više kaj hoću!!! I trebalo mi je previše da shvatim da sam izigrana, a još više da progovorim o tome bez straha. O tome kao i o određenim drugim stvarima, jer me sad boli čitavo mnoštvo vlastitih, a bome i tuđih organa, za nečije mišljenje o mojoj gluposti. Naivna sam. Da, jesam, i teško si to priznajem jer dok sam cijelo to vrijeme živjela u primisli da nisam, drugi su obožavali koristiti te moje očajne previde. I o čemu ja sad pišem??? Nije ni čudo kaj me više nitko ne čita. Ma hookers, ovak i onak ne pišem ovo zbog komentara. OK, kome ja lažem?! Pa naravno da želim više komentara!!! Ali nikom se nedaju čitat ove bljezgarije. On the other hand, ja ipak smatram (da Kartagu treba razoriti, između ostalog) da je ovaj post jedan od boljih. Rolaj or die!!!
Post je objavljen 03.07.2006. u 00:50 sati.