Rum,
bijelo vino,
boca mineralne
i jedna prazna žedna čaša.
Znaju se svo troje.
Znaju se dobro, evo, ima pola ure.
Klimaju glavom, zabacuju, griju.
I jedna čaša iznova zjapi.
Nema veze što prolilo se malo.
Ma, to je samo trunka, pusti...
Napoji čašu, pomokri grlo -
- tu su da se kotrljaju i žare nepcem.
Nema veze što ne vidiš
i slova što su mrlje.
Mutna je slika jasnija od njenih riječi.
A zbog koga bih pio?
Heh... gorak je okus, ha?
... ma, nije, to je varka.
Gorko ti je u duši,
vino ti samo okus ispire.
Hajde, hajde,
potegni, zagrabi dublje,
zagledaj se,
unutra je svemir, dubok.
Unutra je more,
ono koje tražiš,
unutra je blještavilo
netrnovite ruže.
Vidiš li?
Da... to je sreća.
Spusti se u ponor,
padni do dna.
Dno je dobro.
Dno je čvrsto.
Dno te neće povrijediti,
kada ga jednom prigrliš.
Zaboravi mirise
i glupe želje,
nesmotrene titraje
nečeg ludog u prsima.
Život je tvoj
u blatnjavoj zemlji,
u igri,
krvavoj rumom.
Život je tvoj
čvrsto na koljenima,
u igri,
krvavoj rumom.
Post je objavljen 20.06.2006. u 06:14 sati.