Vecheras je moje nebo zhute boje. Unatoch tome shto mi je ta boja mrska vecheras sve izgleda savrsheno pa chak i nebo, osjecham kamen koji se napuhava u mom tijelu poput rodjendanskog balona, ali je nebo zhuto. Dali da zatvorim ochi i nagnem se na hladan zid koji stoji iza mene, boje meda i jutarnje kave ili da predjem taj zid i vidim nebo s druge strane. Predpostavljam da je isto zhuto kao i moje nochas, ali samo nochas. No neznam, kad razmislim shto ako me cheka josh jedan zid i koliko tih zidina zapravo ima? shto li ono shtite? ili mozhda mene shtite od boje neba iza njih? Ja to neznam, nikad ih nisam preshla, a nisam se potrudila da nadjem vrata.
Moje nebo je nochas zhuto, iako mrzim tu boju,ali osjechaj drzhati kljuch vrata u rukama mrzim josh vishe...
Nochas chu bit zadovoljna mojom zhutom bojom...
Post je objavljen 17.06.2006. u 23:01 sati.