Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/bdsm

Marketing

Posle kise uvek sine sunce : )

Ova kisa koja danima pada podsetila me je na jedan dogadjaj...


Jel’ znate onaj momenat kada bacite pogled u ogledalo, trenutak pre nego sto izadjete iz kuce, i pomislite da izgledate najbolje sto od sebe mozete da ocekujete? E, tako sam ja sebe gledala u ogledalu to vece. Sve na svom mestu. Onaj osecaj sigurnosti u sebe, jer mi mala crna haljina stoji kao da je na meni sivena, otkriva sta treba, sakriva sta treba, glatke noge, stopala u mmmmm italijanskim cipelama sa vrtooooglavom stiklom, glatka, meka, mirisljava koza, vrat istaknut nemarno podignutom kosom u labavu pundju, i par nestasnih pramenova koji uokviruju lice sa taman dovoljno sminke da bas nije golo. I nestasan izraz u ocima, jer nemam nista ispod, a iscekujem i ocekujem... I, kako to obicno biva, nebo se plavi, zvezde sijaju, toplo je, i ne ponesem kisobran (sta ce mi?). I dok sam stigla do njegov zgrade, oblaci se vec navukli, zvezde nestale, pljusti kao iz kabla. Super! Zovem ga mobilnim iz kola... „Ej, cao, ja sam, ajde sidji dole, please, i ponesi kisobran.“ Tisina... „Jel’ me cujes?“ „Aha“ odogovara on. „Pa jel’ silazis?“ Tisina... „Akhm... hocete li, molim Vas, da sidjete dole i ponesete kisobran?“ „Zasto?“ Sad ja cutim. „Zato sto pada kisa, a ja bih jako volela da ne pokisnem.“ „A zasto da ne pokisnes?“ „Zato sto sam se dugo pripremala za Vas, i volela bih da vidite kako to izgleda.“ Pa, stvarno! Bilo bi bas steta da to neko ne vidi, a posebno da to ne vidi on, obzirom da je citava „postavka“ i stvorena zbog njega. A kisa i dalje pljusti. Mislim, cim bih otvorila vrata auta vec bih bila mokra, a tih nekoliko desetina metara do njegove zgrade bilo bi kao da sam obucena stala pod tus. „Skoro da sam u iskusenju.“ kaze. „Mooooliiiiim Vaaaaaas“ pevam u telefon. „Bilo bi steta da to ne vidite.“ „Dobro. Ali nemoj da silazim za bezveze.“ „Necete se pokajati“ kazem samouvereno, jer, valjda do sada znam sta ga pali i sta mu se dopada. Prekidam vezu, i cekam spremna da istrcim iz kola cim doje do njih. I cekam... Prolazi deset minuta, i ja vec pocinjem da razmisljam sta se desilo. Taman pocinju da mi se kroz glavu projektuju najbizarniji filmovi o padovima, slomljenim nogama i rukama, kada zazvoni mobilni. „Da?“ javljam se. „Samo da te obavestim. Za ovaj silazak dole, i to sto sam morao da se oblacim, pod uslovom da budem zadovoljan onim sto vidim... ceka te kazna. Ako ne budem zadovoljan onim sto vidim, ceka te dupla kazna“ „Ali...“ ali veza je prekinuta. Razocarano se zavalim u sediste, i cekam da sidje. Ugledam ga kako izlazi iz ulaza i nogu pred nogu, polako, prilazi kolima, kao da ima svo vreme ovog sveta. I jos mu se nista ne cita na licu. Uzas. Smesim se, ipak, jer mi je drago sto ga vidim, bez obzira na sve. I uzbudjena sam sto ga vidim. I toplo mi je oko srca i... i negde drugde. Konacno, stize do auta. Otvara vrata i gleda u mene. Ocekujem bar neki znak na njegovom licu, ali nista se ne menja tamo gore. I tako se gledamo, i meni, polako, bledi smesak sa usana. Ne znam vise sta dalje. „Hoces li izaci, ili ti treba pomoc i oko toga?“ pita me. „Ne, naravno, izvinite.“ i bukvalno iskacem iz kola, koliko god to dozvoljavaju visoke potpetice (inace, uopste nije lako voziti u tako visokim potpeticama.) i zatvaram vrata za sobom i zakljucavam ih. Okrecem se prema njemu i cekam da napravi neki pokret, nesto, da se pomeri sa mesta. Samo mi pogledom pokaze na ulaz i ja krecem i ne cekajuci da vidim ide li on za mnom. Ali, jos uvek sam pod kisobranom, znaci ide.


Ulazimo u zgradu, i ja idem do lifta. „Stani!“ i ja se ukopam u mestu. Odmerava me od glave do pete i sa svih strana. A ja crvenim. Mislim, kako je to cudno? Video me je ne samo golu, nego i u takvim situacijama i pozama koje je tesko i zamisliti, a ipak, ovo mi izgleda neprijatnije od svega toga. Gledam ga nesigurno, ocekujuci bar nekakv znak da li mu se dopada to sto vidi, i ubedjujem sebe da mu se dopada, a opet ne mogu da budem sigurna. Rukom uklanja jedan pramen sa mog lica i stavlja mi ga iza uha, prstima klizi niz moj vrat, dodiruje mi ramena, prelazi rukom preko mojih grudi i bradavica koje prosto strce ispod haljine, spusta ruku na moj bok, prelazi rukom preko moje guze, i ja osecam kako postajem sve vrelija i u obrazima i izmedju nogu. Gasi se svetlo u hodniku, i ja cujem samo zvuke naseg disanja, njegovog smirenog i ravnomernog, i mog ubrzanog i glasnog, i negde u kraju mozga, cujem kako kaplje voda sa kisobrana. Skoro da mogu da osetim elektricitet koji se stvara, i skoro da mi je zao sto stize lift i sto se ulaz puni svetlom koje dopire iz njega. Pokaze mi rukom prema liftu i ja ulazim. Osecam kako se kabina dize, i ni ne primecujem njegovu ruku kako petlja nesto po dugmadima za lift. Osecam samo kako se kabina, uz lagani trzaj zaustavlja izmedju spratova. „Kako bi bilo da pokazes koliko si zahvalna sto sam ucinio taj napor i sisao po tebe?“ „Ovde?“ pitam zbunjeno? „Sto? Da ti mozda ne odgovara ambijent? Ili ne mislis da treba da mi budes zahvalna za to?“ „Ne, naravno, oprostite“ govorim dok se spustam na kolena i otkopcavam mu slic. O, pa svidelo mu se to sto je video! Ruku zavlacim u njegove gace i susrecem se sa toplim, polutvrdim mesom i ne mogu da zaustavim osmeh na usnama. Vadim ga napolje i nezno ga milujem, dok prste druge ruke stavljam u svoja usta i vlazim ih, a onda tom rukom hvatam batinu koja se budi. Otvaram usta i ispruzim jezik koji sam dobro navlazila i polako prelazim njime od korena prema vrhu, a onda nezno njime pomilujem vrh sa koga sam povukla kozicu, pa jezikom ponovo prelazim po njegovoj donjoj strani nezno uvlaceci njegova jaja, prvo jedno,pa drugo u usta, pa opet jezikom poooolaaaaaaako gore. Povlacim kozicu na dole i usnama obuhvatam glavic, palacam jezikom po njemu, sisam ga i odugovlacim trenutak kada cu krenuti usnama niz njega. Koristim svoj trenutak, i uzivam u njemu. Vadim ga iz usta i ponovo ga lizem citavom duzinom i ponovo glavic zavrsava u mojim ustima. Osetim njegovu ruku kako se uvlaci u moju kosu i shvatam znacenje toga. Usnama pocinjem da klizim sve nize i onda se ruka u mojoj kosi steze i ja osecam kako mi gura glavu na dole. Sve vise mi prodire u usta i ja ga pustam otvarajuci mu put. Ruka u mojoj kosi vodi moju glavu u zeljenom smeru, i osecam kako postaje sve tvrdji i sve veci, raste u mojim ustima i sklanjam ruke na njegove butine, pustajuci ga da sam odredi dubinu do koje moze da ide. Stalne promene ritma kojim mi prodire u usta, kratki, plitki uleti, a zatim duuuuugoooo spustanje moje glave sve dok ga ne osetim u grlu sto mi u trenutku zaustavlja disanje i sasvim lagano povlacenje moje glave na gore sve dok ne uspem da otvorim usta dovoljno da mogu da udahnem vazduh, cine da vise ni ne mogu da ga pratim, i sve sto mogu je da se prepustim i pokusam da se opustim. Zarivam prste u njegove butine, jer pocinje sve brze da me navlaci, prodiruci sve dublje u moja usta i skoro da nemam vremena da dodjem do daha. Jedino jos nerazumljivim mrmljanjem mogu da izrazim i svoje nezadovoljstvo ali i svoje zadovoljstvo i znam da to jos povecava njegovo zadovoljstvo. Nemam vremena da razmisljam o tome, samo da reagujem, da osetim da moje telo reaguje na sve to, i sve cesce osecam blago grcenje u dnu stomaka, stezanje misica moje ribice, toplu vlaznost koja se siri po njoj, sve dok ne osetim erupciju sperme u svojim ustima i naglo povlacenje njegove batine tako da mogu da progutam sve sto se izlije u moja usta, a onda mu obuhvatam glavic i sisam ga sve dok mi ne pusti glavu i ja je podizem da bih ga mogla lepo olizati do kraja. Oblizujem svoje usne trenutak pre nego sto podignem glavu i vec osecam njegove ruke kako me hvataju za nadlaktice i pomazu mi da ustanem. Uh. Imam poteskoca da stojim na nogama i dodjem do daha, i oslanjam se ledjima na zid lifta, ali me on privlaci sebi, trenutak posto je zakopcao pantalone, i drzi me cvrsto u zagrljaju posto je ponovo pokrenuo lift.


Ulazimo zagrljeni u njegov stan i ja uhvatim svoj lik u ogledalu. Boze, na sta licim! Rascupana, izguzvana, razmrljane sminke, ali pogled... Pa, vidi se u njemu i zadovolljstvo, i sreca i iscekivanje, a ni osmeh nije bas za bacanje. Mazno se okrecem prema njemu, i umiljavam se oko njega, tako spremna na sve. Pusta me desetak minuta da se mazim sa njim, podize mi haljinu, smesta jednu ruku medju moje blago rasirene noge, istrazuje prstima, zavlaci ih u mene, igra se sa klitorisom, slusa moje uzdahe i krade ih sa mojih usana poljupcima, i dovodi me do vrhunca za tili cas, dok oslonjena na njega natapam njegovu saku svojim sokovima. Drhtim u njegovom zagrljaju, a onda me vraca u stvarnost. „Nisi valjda zaboravila na kaznu?“ pita. Uf. Trudim se da mi se na licu ne vidi kako sam ocekivala da je on zaboravio (kad ja vec nisam uspela), ali ne uspevam bas najbolje, jer se smeje na moj pokusaj. „Hajde sad, lepo, pomeri to svoje dupence odatle, i vrati se do kola. I sacekaj da te nazovem i kazem ti da mozes da se vratis.“ Gledam ga sa nevericom. „Da odem do kola...?“ „Aha.“ i klima glavom. A kisa i dalje pljusti... „A sta da radim sa mobilnim? Pokisnuce.“ „Pa, mobilni mozes da ostavis u kolima. Cuces ga kada bude zvonio.“ „A, ako ga ne cujem?“ „Onda ces da stojis tamo dole dok ga ne budes cula. I, upravo si sebi produzila stajanje na kisi za pet minuta.“ A, taman sam otvorila usta da jos nesto izmislim, ali sam se ugrizla za jezik.


I tako... Stojim u ulazu i gledam u kisu, i oklevam da zakoracim na pljusak. Telefon zazvoni. „Ako nastavis da stojis tu, na kisi ces stajati deset minuta duze.“ i prekid veze. Duboko udahnem i izlazim napolje. Moje mmmm cipelice bas su se pokazale prakticne za kisno vreme. Em ne stite noge, em se klizaju. U trenutku sam bila mokra, cim sam zakoracila iz sigurnosti ulaza. Osecam kako mi se voda sliva niz ledja i jezim se od tog osecaja hladne kise na toploj kozi. Mada je u trenutku sasvim prijatno rashladila moje vrelo lice. Sto sam brze mogla, stigla sam do kola, stiskajuci mobilni u ruci, pokusavajuci da ga zastitim telom, jer ako se pokvasi... Otvaram vrata i ubacujem ga u sigurnost automobila, a onda zatvaram vrata i ispravljam se. I stojim pored auta. Osecam kako mi se kosa natapa kisom, i kako se sliva niz moje lice, niz moj vrat, niz telo, kako mi se haljina lepi za telo, i polako postajem svesna da sam jos uzbudjena, i da bradavice jos uvek stoje kao uklete, i da nemam nista ispod, i da se sve zalepilo za mene, i da svako ko prodje pored mene moze da vidi da sam gola ispod te krpice koja je tako lepo izgledala nepunih sat vremena ranije kada sam se spremala da izadjem iz kuce kada se jos mogla nazvati haljinom. Premestam se sa noge na nogu, shvatajuci kako glupo izgledam dok tu stojim pored kola, kao poslednja budala, na kisi, dok se sve sliva niz mene. Oci me peku od maskare koja pocinje da se topi (vodootporna? Cekaj samo dok se vratim kuci i napisem sta mislim o vodootpornosti proizvodjacu), tesko disem pod tom kisnom zavesom koja nema nikakvu nameru da se razgrne. Pocinjem da drhtim, jer mi postaje hladno i pocinjem da cupkam u mestu, trljajuci se rukama ne bih li se malo ugrejala. Zubi vec pocinju da mi cvokocu, i uopste nemam ni najblazi pojam o vremenu koje je proslo ili nije proslo, samo buljim u telefon na sedistu ocekujuci da zasvetli. Konacno, i to se desava. Otvaram vrata i brzinom munje ga hvatam. „Ddddaaa?“ izgovaram drhtavim glasom. „Kako si ribice?“ cujem njegov glas koji odaje koliko se zabavlja. „Ssssuuupppeeerrr. Mooggu lli da ddddodjem gore, molim Vas?“ „Ne jos. Samo proveravam kako si, a posto si super, onda mozes da sacekas da te opet pozovem.“ I veza se prekida.


Buljim u telefon sa nevericom, i prosto ne prihvatam ono sto sam upravo cula. U prvom trenutku pozelela sam da bacim telefon na zemlju i sednem u auto i odem. A onda gusim taj impuls u sebi, i zatvaram vrata auta i ispravljam se ponovo. Dizem pogled gore i vidim ga kako stoji na prozoru i mase mi, i mogla bih ruku u vatru da stavim da mu je na licu bio siiiiiirooooooooookiiiiiiii osmeh. Sada vec osecam da mi noge polako trnu od hladnoce. Pored mene prolazi grupica klinaca, i hvatam odlomke njihovog razgovora. „Vidi ovu! Jebote, ona je gola! Nije. Jeste, vidi joj dupe!“ Hvata me blaga panika, ali oni nastavljaju dalje. Odahnem. I osecam da mi je toplije. Za trenutak. A onda me hladi novi talas kise koja pocinje jos jace da pada. I osecanje da se neko sunja oko mene. Osvrnem se oko sebe i ugledam sumnjivog tipa kako sprata negde iza mojih ledja. Sada me stvarno hvata panika, i vec se hvatam za vrata automobila, kada ugledam njegovu figuru na svetlosti koja se prosula sa ulaza u zgradu. Krece prema meni i ja odahnem, ali on nastavlja pored mene, i krece prema onom sumnjivom tipu iza mojih ledja. Tip odlazi a on se vraca natrag i ne pogledavsi me, kao da me ne poznaje. U tom trenutku, osecam suze kako mi naviru na oci, i osecam tople kapi kako se mesaju sa ledom na mojim obrazima. Samo trenutak posto je nestao u ulazu zgrade, zvoni mobilni. Ukocenim prstima jedva uspevam da otvorim vrata auta i da se javim na telefon. „Dodji gore.“ Prosto ne mogu da verujem, i osetim kako mi olaksanje i sreca otapaju led iz kostiju, i skidam cipele sa nogu da bih mogla da potrcim do ulaza. To malo teze ide, ali je brze nego da sam ostavila cipele na nogama. Tek u ulazu ih ponovo obuvam, ulazim u lift i posmatram kako se oko mene stvara barica vode koja se cedi. Sljapkam do njegovih vrata koja me cekaju otvorena.


Stojim u hodniku dok se voda i dalje cedi sa mene, sve oko mene je mokro, a suze mi se i dalje slivaju niz lice, pogotovo posle pogleda u ogledalo. Izgledam kao cudo morsko. Sve na meni je slepljeno, kosa, poslednji tragovi sminke, izgledam jadno taman toliko koliko se jadno osecam. „Mogla bi da skines to sa sebe i ostavis to u kupatilu, da mi ne unistavas parket u hodniku.“ I tu je bio kraj. Sad vec ridam i odlazim u kupatilo da se skinem, potpuno jadna i slomljena. Sve je otislo u piiiiiiiiiip. Otvaram vrata kupatila i ugledam kadu punu tople, penusave vode, kupatilo je puno mirisa tropskog voca, moje omiljene pene za kupanje, prijatna para dize se svuda. Stojim i drhtim, i ne znam vise od cega drhtm. Osecam kako njegove ruke polako otkopcavaju ono sto je nekada bilo moja haljina i podizu je na gore. Dizem ruke i pustam ga da mi je svuce preko glave, odbacujem cipele koje nikada vise necu obuci, i oscam kako se njegovo toplo telo privija uz moje, kako njegova toplota prelazi na mene, kako me podize i nosi do kade, spusta me u toplu vodu, i ja se opustam uz zadovoljan uzdah i siroki osmeh. „Udahni i zazmuri“ kaze, i spusta mi glavu ispod vode. Izronim sa srecnim osmehom i gledam ga kao da ga prvi put vidim. „E, sad izgledas bas onako kako najvise volim“ kaze, i spusta mi jedan savrsen poljubac na usne.

c.



Post je objavljen 07.06.2006. u 02:01 sati.