... "Kako zivot brzo prolazi"....
Uvek sam se smejala toj recenici, neshvatajuci njeno pravo znachenje...pa sta ako prolazi i cemu ta "zal za mladost".... Sada kad su i mene sustigle neke "najlepshe" godine sad mi polako stize do mozga kako je zivot u stvari jedno obicno "muvanje"... prozuji za cas i dok sam se smislila kako bih ga sebi ucinila lepshim...izbor se suzio opasno :)
Neko veche sam ishla na matursko veche da ispratim jos jednu generaciju mladosti... kako je to cudno, u trenutku se lomi zivot i preko noci od dece postaju ljudi...
Setih se u tom trenutku da se ja sa mojim drugaricama posle zavrsene srednje skole nisam sastala "ni jedanput".... kako tuzno, niko se nije setio...svi smo tada pozurili u veliki svet odraslih i naravno usput zaboravili jedni na druge boreci se za svoje mesto ispod sunca... sada me to potseca na one americke filmove" zlatne groznice"... kao stampedo obnevideli trcimo kroz zivot jureci za njim...a ne vidimo od silne prasine da nije zlato sve sto sija i da svako od nas vec zivi zivot i da je iluzija sustici ga, opipati, osetiti kad je on svakako sa nama i samo od nas samih zavisi kakav ce nam biti...
I sad sam kao opet nesto novo rekla... ma lakse mi je da ovde prospem malo peska i prasine...da bas ne vucem na ledjima sve sama...lakse mi je kad podelim s vama...
Nasmesice se neki slucajni prolaznik kad ovo procita...ma znam da nemam citalaca jer i nije ovo za citanje... ovo pisem sebi za potsecanje, umesto stipanja... da osetim da sam jos ziva...da jos postojim... da sam tu negde...
Post je objavljen 06.06.2006. u 16:42 sati.