Ponosan sam otac 4 i pol-godišnjaka, plave oči, gusta kosa, lijep na tatu. On i ja najviše uživamo u šetnjama, a imamo i svoj ritual: s noge na nogu lagano do videoteke, pa onda bez žurbe biramo filmove i crtiće.
Jednoga dana takav je ritual bio naprasno prekinut.
Moj je sin veselo trčkarao pored mene, a u jednom trenutku je stao i presavinuo se zgrčivši ruke na trbuhu.
- Uh, tata, boli me.
- Što je bilo, što te boli - skočio sam.
- Jako boli.
- Gdje te boli sunčece?
Počeo me obljevati hladni znoj. Sad se već sav sčućurio.
- Stlaaašno me boli. Au!
Problijedio sam. I pretrnuo. U glavi sam već vidio sebe s mobitelom kako zovem hitnu.
- Boli me tata, tu me boli ispod tlbuha.
Bio sam gotov. Odrezale mi se noge, već sam procjenjivao trebam li zvati hitnu ili ga uzeti u ruke pa otrčati do auta.
- Reci tati, molim te što te boli.
- KULAC!, viknuo je i nasmijao se od uha do uha.
Ostao sam zabezeknut jer nisam znao jel bi se smijao ili plakao….
Post je objavljen 31.05.2006. u 15:21 sati.