U bdsm-u to ima daleko vece znacenje nego bilo gde drugde. Zasto? Zato sto je koncentracija manijaka daleko veca, i oni su vestiji, i bolje se kriju, odnosno, „posao“ im je olaksan time sto „love“ neiskusne devojke koje se izjasnjavaju kao submisivne. Njihovo ponasanje je „prikladnije“, jer pocetnice u bdsm-u i ocekuju takvo ponasanje. Ako se svi setimo pocetaka u bdsm-u (oni koji su imali bdsm iskustva), seticemo se i koliko smo bili nerealni, koliko su nam bile velike oci, koliko smo zamisljali i mastali o stvarima za koje smo, kasnije, shvatili da su totalno nerealne, i da u stvarnosti bas i ne bismo zeleli da ih isprobamo.
Kada se ja setim svog prvog, prvcatog bdsm iskustva, moram priznati da sam bila pomalo razocarana pripremama i pocetkom. „Samo to?“. Ne secam se bas sta sam zamisljala, ali sasvim sigurno moja ocekivanja bila su „blago“ drugacija od samog iskustva. Ne znam, valjda sam zamisljala one mracne atmosfere, tamnice u kojima „akrepe memla davi“, lance, okove, iskusavanje krajnjih granica izdrzljivosti, sta sve ne. A dobila sam jedno, poprilicno „mlako“ iskustvo, u kojem je sve islo poooooolaaaaaakoooo. I opustila se. Pitanje je, zaista, koliko bih bila u stanju da se bas opustim da je ispalo sve onako kako sam ja zamisljala... Verovatno danas ne bih bila tu gde jesam. Ja sam imala srece, i tek danas mi je jasno koliko sam je imala.
Ponekada zaboravimo kako je to izgledalo u pocetku. Ponekada zaboravimo kako smo se osecali prvi put. Ponekada neke stvari uzimamo zdravo za gotovo, i podrazumevamo da je svako sposoban sam da shvati i otkrije da li radi pravu stvar. No, to nije bas tako. Prva iskustva obelezice nas stav i misljenje koje imamo o bdsm-u. Za mene, bdsm je nesto lepo, oslobadjajuce, pozitivno, razmena energije i osecanja koja se ni na koji drugi nacin ne bi mogli izmeniti. Za mene, bdsm je puno smeha, zadovoljstva, ispunjenost. Za mene, bdsm je iskrenost, poverenje, paznja. Uvek nesto novo, uvek izazov, uvek promena unutrasnjih shvatanja, uvek prilika za sticanje jos malo samopouzdanja, uvek zadovoljstvo na kraju, jer je nesto uradjeno, nesto za sta sam mislila da, mozda, necu moci, a uspela sam, i za nekog drugog do koga mi je stalo, ali i za sebe samu. Za mene je bdsm i neprekidno uzbudjenje, vrelina medju nogama i u glavi, ono osecanje kada sam sigurna da cu poludeti (mada nikada ne poludim, zanimljivo), i seksualno zadovoljstvo o kakvom neke „normalne“ devojke mogu samo da sanjaju. I krajnja otvorenost, prepustanje, bespomocnost i ranjivost, i poverenje da to nece biti iskoristeno i upotrebljeno na nacin koji bi me zaista povredio. I tu je glavna kvaka.
Nekoliko devojaka koje su smogle ovoljno hrabrosti da svoje mastarije pretvore u stvarnost ispricalo mi je svoja iskustva. I sve su uzasno preplasene. Zasto? Naletale su na tipove koji su im od prvog trena drzali vakele o tome kako one treba da se ponasaju, sta se od njih ocekuje, a kada bi ustuknule usled toga, predoceno im je kako ce ih oni vec „doterati u red“, i da se nista ne brinu zbog toga. O, pa ima nacina. Super! Ako nekom takvom kazu kako su se predomislile, i kako one to ipak ne bi, osudjene su na bujicu najgorih gluposti koje se mogu cuti, a naravno, najveci je biser onaj vec pomenuti „ti nisi subica“. Ponovicu jos jednom (i ponavljacu dok sam ziva), uopste nije bitno koliko vam se neko predstavi kao Dom. Kakve to veze ima? Bitno je sta i kako osecate prema tom nekom kao osobi. Mozete li da mu verujete? Osecate li se sigurno? Da li imate osecaj da bi mogle da budete potpuno iskrene prema njemu? Da li se plasite izliva besa? Da li, uopste, ima razloga za te izlive besa? Sa kojim pravom, uopste, neko postaje besan jer ste rekle ne? Pomislite samo, da cete se u jednom trenutku naci vezane, bespomocne, na milost i nemilost tom nekom. Mozete li da mu verujete da to nece iskoristiti na nacin na koji ne zelite? Kada ste vezane, htele vi to ili ne, ostaje vam samo safe word kao odbrana. Da li ce neko takav postovati to? Ili ce vam reci kako niste submisivne, i vec ce vas doterati u red? A sta ako vas ubedi da morate da pristanete na sve? Sta ako se nadjete u situaciji da radite nesto sto vam je mucno, a radite to jer ste ubedjene da tako treba? Jer ste ubedjene da je to bdsm, jer ste ubedjene da treba i da radite ono sto vam se bas i ne dopada (sto ce se dogadjati, ali ne mesajmo babe i zabe, o tome nekom drugom prilikom) samo ispadne da uvek radite bas ono sto vam se ne dopada?
Niste duzne to da radite. Niste duzne da pristajete na nesto ako niste poptuno i apsolutno sigurne da radite pravu stvar. Niste duzne da nesto radite ako vam je uzasno neprijatno i osecate da lomite sebe da bi nesto probale. Kada nesto probate, neka to bude zato sto to zelite, zato sto osecate da tako treba, zato sto ste sigurne da taj neko zasluzuje vase poverenje i mozete da mu se prepustite mirne duse. I postavljajte pitanja. Uvek, i bez pardona. Pitajte bas sve sto zelite. Ako vam se odgovori ne dopadaju, ili, ako nema odgovora, ne upustajte se u to. Razmislite zasto neko ima bas toliku potrebu da sacuva neke stvari u tajnosti. I uzmite svo vreme ovog sveta koje vam je potrebno. Ako osetite da vas neko pozuruje, zapitajte prvo sebe zasto to cini. A onda pitajte i njega. I slobodno testirajte. Da li ce vas zastiti ako za time bude potrebe? Da li ce stati iza vas cak i ako napravite neku glupost? Sta ce biti posle, izmedju vas dvoje, kada ostanete sami, to je jedno. Ali, ako vas pusti da se same izvlacite iz gluposti pred drugim ljudima, to je i neki dokaz da vas nece zastiti ni onda kada se nadjete u situaciji da, na primer, izadjete iz svoja cetiri zida i probate bdsm u javnosti. Zamislite da se nadjete u situaciji da nesto zatrazi od vas u prepunom kaficu, medju ljudima koje poznajete i vi to uradite, a on vas ostavi na cedilu i dozvoli da to svi vide, a vi to nikako ne zelite?
Bez obzira kako gledate na bdsm, kao na nacin zivota, ili tek povremen zacin svog seksualnog zivota, on se ni na koji nacin ne razlikuje od bilo cega drugog sto radite u svom zivotu. Kako stupate u bilo koji drugi odnos u svom zivotu, tako stupajte i u bdsm odnos. Ako mozete da birate prijatelje, onda mozete da birate i Doma, prema vlastitim afinitetima, prema tome koliko se nalazite na istim talasnim duzinama. Ne dozvolite sebi da upadnete u zamku „ja zelim to da probam, a evo, ovaj pokazuje interesovanje.“ Razmislite, da li bi bas, uletele u vanila odnos samo zato sto neko pokazuje interesovanje? Nista se ne razlikuje u bdsm odnosu. To je odnos dvoje ljudi, i nista se ne menja time sto je rec o necemu neuobicajenom. Naprotiv. Bas zbog toga, treba biti oprezniji, i sto puta meriti, a jednom seci. Znam da ce mnoge cure pomisliti kako je ovo sasvim nepotrebno upozorenje, ali... Bojim se da nije tako. Na kraju, ostajes pepusten tom nekom, i vrlo lako dolazis u situaciju da si pred njim toliko bespomocan i ranjiv, da ti nema spasa ako je u pitanju pogresna osoba. Prema tome, ako vam se nesto ucini sumnjivim, slobodno to ispitajte. Ako vam se ucini da nije u redu, slobodno ispitajte i sebe i njega zasto vam se ne cini u redu. Ako vam se ucini da vas laze, slobodno ispitajte to. Na to imate bas sva prava.
I onda, ako vam se kockice poklope u bar devedest posto stvari, onda se upustite u sve to, i uzivajte i krenite u medjusobno upoznavanje polako i postepeno. Onako kako vam oboma odgovara. I imajte na umu da imate prava na svoj tempo i na to da svoje granice pomerate onako kako vama odgovara. Ako vam je prvi put, dominantna osoba bi svakako morala da razume da sve ima i svoje vreme i svoje mesto. I, ako je prava, necete naci boljeg ucitelja. Zato i treba da razmislite dobro sa kime se upustate u to.
c.
Post je objavljen 30.05.2006. u 00:17 sati.