Marketing
27.05.2006.
Jako se dugo nisam javljala. Od mog zadnjeg javljanja je prošlo deset dana. Činilo mi se kao da je puno manje. Nemojte se ljutit na mene.
Ovdje je jako zabavno. U selu s jednorozima smo proveli deset dana. Oni su zapravo jako pametna bića. Svašta smo naučili od njih. A u zadnje vrijeme i kentauri su se počeli ponašat više prijateljski. Neku noć sam promatrala zvijezde s jednim kentaurom. Mislim da se zvao Miha. Prvo smo pričali o svemu i svačemu. Rekao je da se zove Miha. On je bio već malo stariji, pa je pokupio svakakve mudrosti po sviejtu. Ispričao mi je i da je sretno oženjen što nije čest slučaj kod kentaura jer se stalno svađaju. Pričao mi je svakakve anegdote o svojoj ženi Ewi i njihovoj djeci. Nakon toga smo nekako prešli na razgovor o zvijezdama. Reklao mi je da na Lyonu ima puno portala. Pričao nam je kamo sve vode. Mene zaintrigirao samo jedan. Pričao je o planetu Aqua. To je planet voda. Pun je mora slapova, rijeka i potočića. Rekao je da je to nešto predivno. Pravi raj na Zemlji. Ali rekao mi je da se dok ne dođem tamo moram malo strpit jer se portal otvara tek u šestom mjesecu.
Jučer me Miha upoznao sa svojom ženom Ewom. Vrlo dojmljiva kentaurica. Njih dvoje su mene i Edoarda odveli do klimotopatske šume. Rekli su nam da takve šume postoje samo na Lyonu. U njima svi jednorozi i kentauri crpe energiju. Odveli su me do te šume. Prvo smo dugo hodali kroz gustu šumu, a onda smo stigli na proplanak. Bilo je puno vode i svjetla i jednorozi i kentauri su trčali okolo. Svi su izgledali tako sretno. To mjesto je stvarno bilo predivno. Miha i Ewa su mene i Edoarda nagovorili da s njima dođemo na proplanak. Pristali smo. Kada sam stala a taj proplanak, osijetila sam neku novu energiju. To je bio neopisiv osijećaj. Osijećala sam se sretno i ispunjeno. Bilo je to nešto predivno...
Post je objavljen 27.05.2006. u 10:22 sati.