Pregled posta

Ma doslo mi

Nocas sam izigravala seherezadu... Ili neko slicno stvorenje. Doduse, nisam bas puno pricala, vise sam delovala seherezadicno. Ne spolja. Iznutra. Dugo sebi nisam priustila citavu noc u "gradu" (a i sad sam od grada videla tek neke delove kad sam dolazila, i nejasne obrise kada sam se vracala kuci)...
I danas me citav dan bolela glava. Ustala sam iz kreveta u stilu "izujte te mrave", dobauljala do automata za kafu i dzonjala dok je kliktao i klokotao sa ceznjom gledajuci u tu crnu tecnost kojom se punila ona posuda ispod. I, kad se automat smilovao da napuni dovoljno za jednu solju, pustila sam ga da klokoce i dalje, pa sam sa nosem u soljici napipavala gde cu sesti da to saspem u sebe. Jedna solja kafe - nista. Druga solja kafe - nista. Treca solja kafe - kao da mi se ucinilo da napolju postoji zivot, ali nisam bas bila sigurna. Cetvrta solja kafe... Svet oko mene pocinje da lici na nesto sto, kao, prepoznajem. Ajde, dobro je, profunkcionisali smo. Kupatilo, kada, voda (dobro je da znam da plivam, inace bi se udavila garant!), zvoni mobilni... Bas me briga. Ponovo zvoni mobilni (posle jos jednog pokusaja, srecom bezuspesnog, davljenja), i dalje me nije briga. Pipam oko sebe, trazim cigarete, e, hoces! Ostale pored solje sa kafom. Ponovo zvoni mobilni. Javljam se: "Sta hoces?". Glas mi zvuci kao da sam u bunaru a ne u kadi, onako, neko bi se jos zeznuo da je pogresio broj. Ali, neeeeeeeeeee. Neko mi curlice u slusalicu, prepricava mi dogadjaje od prosle noci. Slusam i mislim, pa, gde sam ja to nocas bila???? Sto se ja ovog ne secam? Cekaj, mozda je i pogresila broj. Nije. Zna moje ime, pominje likove za koje sam sto posto sigurna da su se nalazili na onom istom mestu (bar su bili tamo pre nego sto je nastalo "pomracenje sunca"), dakle, bas je mene htela da pozove. Vec mislim da pitam "Ko si, bre, ti?", ali se ugrizem za jezik, nije pristojno. Spustam mobilni pored kade, nek prica samo kad je to zabavlja, i poslednji put pokusavam da se udavim, ali ni - treca sreca. Ustajem iz kade i kapljem po stanu dok trazim gde sam stavila te j***e cigarete, nalazim ih, prvoj palim filter, drugoj palim filter, trecu uspevam da okrenem na pravu stranu (treca sreca, pa, negde je moralo i to da upali!), i vracam se u kupatilo, a mobilni jos uvek cvrkuce... Super! Uzimam ga i klimam glavom, kao da neidentifikovana osoba sa druge strane moze da me vidi, a u stvari, kao, pratim pricu. U, je, neko je hvatao i beleske... Dodje mi da pitam tu personu koja od ranog jutra (a, koliko je, uopste sati? I zasto niko ne izuva te mrave!) zvuci tako veselo i razbudjeno: "Pa sta si ti, uopste, radila tamo, kad si sve to popamtila, sve overila, sve zapisala? Sto se nisi zabavljala kao sav normalan svet?", ali odustajem. Prvo, nije pristojno, drugo, previse je to reci za mene ovog... jutra? Ajde, dobro je. Prsona sa druge strane (da me ubijete ako i sada znam ko je to bio), konacno zavrsava svoj izvestaj, i ja razmisljam da li da zafrljacim mobilni kroz prozor, procenjujem daljinu, nema svrhe, nece se razbiti, a i mrzi me da silazim dole po njega posle. Bacam ga na krevet, davim ga jastukom (neces ti meni zvrcati vise), i razmisljam... Da li da pojedem nesto, pa da mi bude jos vise muka, ili da ne jedem, pa da mi bude muka koliko mi vec jeste... A jos jedna kafa? Moze! Negde kada mi je nestalo cistih solja (a kako popijem kafu, ja zagubim solju, jer istrazujem svoj stan ponovo, otkrivam nove momente u njemu, sve cudeci se: "Ne secam se da je ovo tu bilo, odakle ovo meni, da nisam u pogresnom stanu?"), pocinjem da licim sama sebi na sebe samu. Dobro je! Pao mi je kamen sa srca, jos sam tu i jos mogu sebe da prepoznam u ogledalu, znaci, nisam promasila ni sebe ni stan ni... E, sad! Ko zna sta sam mislila, nisam hvatala beleske. Pevusim (dovoljno sam drska da to tako nazovem) "Hawkmoon", kao neki deja vu (kao da se prisecam da sam se u jednom trenutku popela na sto u jeku zabave, da je svirala bas ta stvar, da sam izvodila nesto nedefinisano sto bi moglo potpasti pod ples, na tom stolu, da se ta pesma posle vrtela i vrtela a mene niko nije skidao sa stola...), imam neke fleseve scena od prethode noci, sve, polako, pocinje da lici na secanje...
I, sad sto ja vama sve ovo pricam? Ceo dan me bolela glava, i setali mi se vazda neki po zivcima (valjda se to tako napenali, kada ti je najgore, onda te svi "masiraju") pa me onda neko poslao na blog da vidim sta je napisano, pa me je manje bolela glava posle toga...
I eto, citam, i polako mi se smesak vraca na lice, i nekako, pocinje da mi se vraca neka osnovna ideja: "Zasto sam u bdsm-u". A, bas sam bila pocela da se pitam poslednjih dana... Jeste da je samoreklama , jeste da je slatko, preslatko (ubi me, meni je to slatko), jeste da je... Ali, nekako, bas mi je povratilo veru u sve to, i bas mi je prijalo to citati, i bas mi je leglo. Juhu! Svet je ponovo mlad! (ja bas nisam "ponovo", ali, eto, slepam se)
c.

Post je objavljen 11.05.2006. u 02:23 sati.